Дело

БЕРЛИLICKII КОНГРЕС 1б1 У Енглеској трглп су се. Могло се запазити како се ствара, на једанпут, један од онпх покрета код којпх ее гнев спаја са хладнокрвношћу и којим народ енглескп објављује да се одлучио „давати“, ако треба, п нападати из основа нза својих шефова. Такн покрети, спонтанп и дпсцпплинованп у нсти мах, рачунају се у најлепше иојаве у историјп и објашњавају велпчину Енглеске. Шта више, у њнховој драматској једнодушности, има и тактике и, како онн веле, bluff-a. Пазите, ипак; јер партнја се заночнње озбиљно, п пћи ће се, по потреби, до краја. Лорд Биконсфилд наређзтје мобплизацију резерве. Индијске трупе шаљу се у Порт-Саид. Лорд Дерби, занесен бујицом, мора да остави кабинет (28 марта). Заменпо га је лорд Солзбери. Овај је у руцп лорда Биконсфилда. Са внше енергије и финоће, он је мање чврст можда и мање мпран него лорд Дерби. Он впше пде за струјом јавнога мишљења. Он пусти свој чувенп циркулар од 1 аирнла који, у правом предос-ећању будућпх догађаја, оцртава словенску авет на Балкану, не впдећп немачку опасност. Лорд Солзбери н лорд Биконсфилд вратили су се у звездани круг Бизмарков, и то на дуже време. Пред комбпнацпјом коју је тако дуго отклањао лорд Дерби: Енглеска, Аустро-Угарска, Немачка, — Рус-ија је приморана да попушта. Алп и за то је пмала начпна. Горчаков уступи стопу по стопу. Он цреплавп дппломатскн с-вет својим циркуларима о којима лорд Бпконсфилд, у својој беседн у Лондону, вели неирнстојно: „Било би гешко н за делфијеког оракула да буде у нстп мах мрачнији и евечанпјнА ^ тај мах, у свој јевропс-кој штампн, дигла се повика прогиву Русије; фрапанган доказ да.је снага која њиме унравља у Енглеекој. Телегрампма, журналима, иолемнком, ствара се нека врста енглеске атмосфере, чијн нрптнсак мало по мало постаје неодољив. Свесно или несвесно, цео свет греде у истом правцу. Са Енглеском, партпје које ее развлаче, изгубљене су. Остаје да се сазна, за Русију, на којој би страни за њу корисније бнло да иадне, да ли поред Немачке, да ли норед Енглеске. Признати победу Визмаркову, значило бп одрећи се фантома „алијанцнје трију царева“, то јест уништити илатформу руеко-пруеког споразума на којој се живело тако дуго. то јесг забележнтп пораз врло мучан за таштину Горчаковљеву, који бн у исти мах прпзнао, да је преварен н потучен.