Дело

152 Д Е Л 0 Боља је директна капитулација пред јавним непрпјатељем. Окренуше се дакле ка Енглеској. Ево како су ствари етајале: Бизмарк је благо одржавао свој предлог „једновремене повучености.“ То је бпла, као што примећује један сведок, „докона стратегпја.“1 Како је лондонскп кабинет захтевао целокупно саопштење уговора а Горчаков осгајао код своје формуле, ишло се ка прекиду и можда би такву перспективу примилп доста филозофски у Берлину. Тада гроф П. Шувалов, посланик Русије у Лондону, узе на себе, у .једном разговору са грофом Солзберпјем, да каже овоме да, по његов}г мишљењу, две Силе требале би да се споразумеју непосредно и да „ближе одреде оне делове уговора у Сан-Стефану којн бп се могли одржати, као и оне које би се могли изменити. Ако би се у томе могао постићи споразум, додаде посланик, нашли бпсмо пзлаза из тегоба у које смо се занлели.“ Тај корак тежио је да одвоји Енглеску од концерта који се беше образовао против Русије, а нарочпто да кнеза Бизмарка постави пред један fait accompli. Енглеска би узела руку, ако би усмено разговарала са посланнком. Лорд Солзбери размишљаше неколпко тренутака, па одговори готово овим речима: „Ако станемо дискутовати о тим тачкама као шго вн предлажете, то ће избити на јавност; а ми не биемо желели улазити у преговоре с вама посебпце, него у сагласнос-ти са другпм Сплама.“ Посланпк обећа да ће нреговори остати апсолугно тајнп; ако испитивање које би предузелп он и министар, буде пзгледало повољно, он ће, сам лично, ићи да о томе известп Петроград. Лорд Биконсфилд упитан за савет, даде радо. свој прпстанак. Преговори су трајали недељу дана између министра и посланика. Они приправпше тајну конвенцнју која је била потппсана 30 маја. Очито гроф Шувалов није могао ићи тако далеко без претходног овлашћења своје владе. Опште црте сагласности биле су ове: Русија је прпстајала да знатно смањп размере бугарске кнежевнне; у самој ствари, напуштајући идеју о раскомадавању јевропске Турске, осгављала је жпвот отоманској имперпји; на супрот томе, Енглеска више није имала нпшта против словенског развијања у 1 Неиздатп мемоарп грофа П. Шувалова. Том XLVII, од 1908. г.