Дело

БЕРЛИНСКП КООГРЕС 153 Азији; на име, нримала је заузеће посесије, од страпе Русије, од Карса до пристанпшта Батума. У осталом, Руспја је целину уговора о миру подвргавала контролн Сила потписница Парискога уговора. Затражиће се од кнеза Бизмарка да узме ннпцпјативу за сазивање Конгреса, иод овом формулом: „Свака од двеју сила, примајући Конгрес, изјављује, тим самим, да је готова дискутовати о свим тачкама уговора у СанСте фану.“ Гроф Шувалов, у својим Ненздатим успоменама, духовпто критпкује енглеско гледиште: ..Од самога почетка нашнх преговора, вели, запазио сам да је главнп објектнв Енглеске бпо раздвајање Бугарске на двоје, са балканском лпнијом остављеном Султану, да бн се бранно протпву наших будућих упада. Колико било да је пзгледала озбиљна промена границе у Малој Азији и осгављање Карса Русима, а нарочито Батума, балканско нитање пшло је је пре свих другпх у очима британскога кабинета. То је била једна погрешка коју су чинили лорд Солзбери п лорд Биконсфилд. Било је очито да је раздвајање северне Бугарске од јужне могло бпти само неприродно, чак и са одбраном Балкана у турским рукама, и сећам се да сам био предложио лорду Солзбернју, кад је тражпо називе за те две Бугарске. да назове једну задовољеном, а другу незадовољеном Бугарском. Догађаји, одиста, узеше на себе, да у скоро униште ту комбннацпјз^ британских дипломата. Кад је већ у потаји био закључен споразум између Руспје и Енглеске, посланик оставп Лондон и оде право у Фрндрихсруе: „Канцелар је бпо врло изненађен када га пзвестнх о мо јим аранжманима са енглеским миннстрнма. Он се ноказа, у црвп мах, врло забринут због тога што смо преговаралн са Енглеском место да преговарамо са Аустријом, што је особнто изгледало да му се не донада. Ја одговорих кнезу да је очнто било у нашем интересу да преговарамо са оном од Сила која је највише била расположена да нам огласи рат, оном чија је флота била потпуно спремна. Уз то, не Аусгрија, него Енглеска, спорпла нам је сопственост Карса н Батума. Па јавно осећање у Русији пзјашњавало се за анекснју те две тачке онако исто ватрено, као што је, 1870 године, у Немачкој, захте-