Дело

154 Д Е Л 0 вало анексију Елзаса. Кнез Визмарк показивао се тако исто оеобито изненађен сазнавши да Енглеска пристаје да нам устугш Карс и Батум : није налазио, с разлогом, да бп се та концееија могла сложити са говором и декларацијама лорда Солзберија, од кад је иримио портфељ министаретва спољашних послова. Кнез чак иомисли да је ту некп неспоразум; морао сам, да бих га уверио. да му два пут прочитам белешке које сам забележио за време разговора са Форен-секретаром. Кнез, ко.јн је био болестан, устаде, узбуђен, учини иеколпко корака па ми рече: — „Па лепо! У том елучају, имали сте право што сте преговарали са Енглеском. Она би ратовала с вама са свпм сама, док би вам га Аустри.ја објавила само са савезницима. . .“ Кад се размисли о значају тпх речи: „са савезницима", а неминовно тичу се Немачке, — опажа се дубпна скрпвенпх осећања у души Померанца; тако исто погађа се каквим савлађивањем себе сама државник донесе одлуку, ту одмах, пред свршенпм чином. „Кнез хтеде унети неке пзмене у редакцпји формуле која је гребала да сазове Конгрес. Ја га умолих да не чинн нишга, знајући какве су тешкоће мењатп, код енглескпх министара, једном већ примљену редакцију. Онп у томе одмах внде нешто скривено п злу вољу. Кнез поиусти на моје наваљивање и, у опште, обећа ми своју потпору, најискренпју и најлојалнију. Пролазећи кроз Берлин, представих се и цару Немачке, који ми саопшти иста страховања као и канцелар односно непосредног споразума са Енглеском и показа такође велико изненађење сазнавши да ова пристаје да узмемо Карс и Батум.u Одиста, бнло је „изненађења“. У Петрограду, посланик је имао само да гурне отворена врата. Цео свет викао је: „Мир, мир!“ Два главна команданта, велики кнез Михаило и велики кнез Никола, оцртаваху жалосним изразима положај својих војсака; финанеије су биле заилетене, војник исцрпљен, земља узбуркана револуцпонарима. Јевропа је са све већом зебњом пратила те одласке тамо амо. Нису оскудевале песпмистнчке прогнозе за пролеће. Лица која обилазе серклове да би корпортирала новости, Таљерани од картона, бејаху код црних мисли; берза залуђена. Као што се најчешће догађа, финанспјски рат ншао је у ступу за политичким ратом. Опекулисало се, по суђењу, према пзгледима