Дело

БЕРЈШНСКИ КОНГРЕС 155 днпломата. У првим априлеким данима, сазнало се да је beнерал Игњатијев, по повратку са једнога крагког пута у Беч, (куда беше отншао да огледа носледњн нанор) \ бпо одбијен. Горчаков се хваста да је помирљив човек и за мир. Конвенцпја је једнако тајна. Шувалов, назначен да нредставља Русију као први пуномоћник на Конгресу, поново нутује у Петроград, хотећн да прпмп непосредне и усмене инструкције цареве. Прн повратку састаје се с кнезом Бпзмарком. Сада се берлпнскп кабинет, према силама, исгиче као јемац, да ће Руспја положнти уговор у Сан-Стефану на сто Конгреса. Бизмарк се потпуно опоравио, и изврсно је расположен. Јуна 3, он разашље позиве са двоструком формулом тако категоричком и тако мучнбм за понос Руса : „имајући да дискутују о стипулацијама прелпмпнарног уговора у СанСтефану, Силе пристају да уевоје слободиу диекусију о целокупној садржини сан-етефанскога уговора”. Ваља свршпти: двострукп атентат противу цара Впљема (13 ма.ја, 2 јуна) унео је једну зебњу више у срца управних кругова. Цео свет имао је своје револуционаре: не може се дуже играти ватром Каквн ће бити људи ко.ји ће имати да представљају Силе на Конгресу? Обнчно. то је ноеао дипломата. Али, овога пута, председава Бизмарк. Дакле, министри хоће да буду ту. Лорд Бпконсфилд ту тражи апотеозу својој бриљантној каријерн: пзагнавши лорда Дербија из кабинета, он је приграбпо ту улогу. Шегова је одлука дочекана са оштрпм критнкама, чак п у консервативној странцп. 11 Ево шта каже, одпоспо гога пута. Каратеодорп-иаша у својпм непздатпм Усиоменама: „После уговора у Саи-Стефапу, ђенерал Пгњатпјев, од својега иута у Беч, иодстицао је на писмено аустрнјску владу да себи аиектује провинцпје Босну и Херцеговину, под погодбом да се опа не нротпви пзвршењу других клаузула тога уговора п образовању велике Бугарске“... Према другим обавештењпма, ђенерал Пгњатнјев чуо је, оз уста самога грофа Апдрашп.ја, чптав један експозе о аустро-угарским погледима па Исток, ко.јп су иш.ти дотле, да се састави једна у пола пезависва Македонпја, са престоницом у Солупу, а под високом заштитом Аустрије. Жељезница Солун-Мнтровпца бп.та бп саграђепа под коптролом аустро-угароке царевпве, а Царппски савез допунио бн дело пролпрања ка Архииелагу. У размену за то, Русијп бп оставили одрешепе руке у Бугарској. Ђеперал Игњатијев пзјавн да пије пмао потребна овлашћења да преговара ua тпм осповпма.