Дело

156 Д Е Л 0 „С гледишта уставног, то је мало деснотски; с гледишта традиција, то је без преседана, и ппта се каква је улога задржана другим члановима кабинета, који he остати у Лондону. Лорд Биконсфилд узео ју је врло високо у Лордовској Кући и рекао је да прима сву одговорност за тај одлучан корак, у осталом, на захтев својих другова14.1 Тп су призори свих режима. Одиста, ево шта се догађа у руском логору, по причању грофа П. Шувалова: „Приликом проласка кроз Берлин, одох ка кнезу Бизмарку. Затражих његову потпору (на Конгресу). Не могј^ да се сетим тачно израза којима ми ју је обећао, али оно што ми је обећао може се свести на ово: био је врло задовољан избором моје личности ; ја сам био једини човек у Русији према коме је имао пуно и искрено поверење, са којим би врло радо расправљао послове. Могао сам рачунати на њ, и он ће ми иоказати, за време Конгреса, искреност осећања које је од давно према мени гајно. Још је говорио, када му иредадоше некакав дешпфрован телеграм. Та депеша јављала је да је Цар отишао да походи Горчакова да би га уверио да је за њ, с обзиром на стање његова здравља, немогућно да иде на Конгрес; али да је, попуштајући наваљивању канцеларову, Његово Величанство пристало да га наименује првим пуномоћником место мене. Та вест, коју кнез Бизмарк прочпта гласно, изазва колико наглу, толико и значајну' промену на његовој физиономији: — „Све је измењено. рече ми; осгаћемо лични крпјатељп за време Конгреса; алп нећу допустити кнезу Горчакову да се по други пут испне на моја рамена да би од тога направио себп пиједестал“. Посланик додаје неколико напомена драгоцених колико и сама прича да би тачно оцртао те внсоке личности: „Тај факт је један иример који доказује још један пут колико се у нас све жртвује личним пптањима. Цар је знао да је кнез Горчаков аисолутно без пкакве вредности; знао је за непрнјатељство кнеза Бизмарка према томе канцелару Русије ; његово присуство у Берлину могло је само наудити нашој стварн. Све то дало се руком опипати; а, при свем том, кнез Горчаков буде овлашћен да дође у Берлин.2 1 Препиока пз Лондона. у Memorial dipiomatique, 1878 (стр. 378 ) 2 Видп срдпте рефлексије Бпзмаркове односно тога случаја у његовим У спомепа'ма, том II, стр. 256 п стр. 125.