Дело

158 Д Е Л 0 се тек каеније запазиле опасностп од уздржљпвости. Једна једпна Сила у Јевропи, цењкала се тада за своју сурадњу, то је бпла Енглеска. Да је Француска одбила иозив, и да се Енглеска тврдо држала у резерви, Конгреса не би било; па, како је уговор у Сан-Стефану изгледао по све немогућан да би био примљен, не би бпло другога излаза осим рата, или одступања без достојанства за Руеију. Русија би тражила тада врло живо дефанзпвну и офанзивну алијанцпју са Немачком1: да се Француска испречила пред сваки прнјатељски споразум, какве жртве руска дипломатпја не би поднела да бп себи обезбедила, у тој кризи, потпору Немачке? „Савез трију царева" истински запечаћен, освештао би се неодређеним подјармљењем Јевропе. Ако би се, с друге стране, ствари међу Силама на крају довеле у ред, у осуству Француске, какав би био положај ове, кад ова не бп дала и свој свечанп пристанак на ново јавно ираво Јевроие?... Да ли бп се држала старих уговора, поништеннх или измењеннх новим стипулацијама ? Да ли би сама носила терет прошлости, која се сурвала сама собом? Да лп би, по Јеврони, уз узбудљиве тражње за своје властите провннцнје, проносила л бесплодне рекламације за нестали источански систем ? Иамегна, проста, расзшљива с-олуција, било је учешће. Француска влада мислила је да је иотребно да својем пристанку дода формалне „резерве,“ које су, за будуће догађаје имале важних последпца: оне беху изражене још 7 марта, чим је била пуштена прва мисао о конференцпји: оне су прецизоване 4 јуна у одговору на позив упућен од немачке владе париском кабинету u, касније, у декларацпјама са трибине у Доњем Дому од Вадпнгтона, 7 јуна. Оне се своде на ово: На Конгресу неће више бити питање о Западним пословима „којима у осталом никоме ни на ум не пада да се бави у овај мах“, али уз то, Француска не може пристати да на њему буде питања о источанским интересима које нису додирнули последњи догађаји: 1 Видп цело место, тако јаспо, из Бпзмаркових успомепа и кореспопденцпју између њега и грофа Шувалова (стр. 264 п остале): „Пре Конгреса, гроф Шувалов додпрну једном речп дефанзивпу п офанзпвну алијанцију између Русије и Немачке, за тпм ми учпнп непосреднп предлог“, и сву днскуспју једне тако отмене технике која пде за тпм.