Дело

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС 159 „Да бпсмо још јасније одредили нашу мисао, реклн смо, још у самом почетку, у фебруару, да не сматрамо да бп се могло нокренути, на Конгресу, питање о Египту, нн пптање о Лпвану, нп о Светпм Местима. По нашем схватању, како та пптања нису додпрнута уговором у Сан-Стефану; требало би да остану апсолутно изван послова на Конгресу. На такве резерве нас су руководпли интереси Француске и општи интерес Јевропе. “ Француске резерве пријатељски су примљене од Сила. Лондонски Кабинет нашао је да су оне „опрезне и мудре.“ У највишу руку, сматрали су нх за сувишне. Да лп је француски миннстар имао разлога да говори о „Западу,“ по шго, но његову властиту признању, нико није нп помишљао у тај мах бавити се њпме? Што се тиче бриге да се отклони питање о Египту, то је значило можда одузети сам себи, и по својој вољи, једно ерество да се консолидују, у размену за француско учешће, пзвеснн корис-ни и једино дефанзивни положаји у отоманској царевини. У самој ствари, више „резервисанпх14 иредмета, било је додпрнуто у Берлпну, било око службеног конгреског стола, бпло иза кулиса: Света Мес-та, Егпнат па чак и Тунис. Француска учини један корак више. Тежња њене поли тике избија из ове фазе коју је нзговорио Вадингтон, у седннци од 7 јуна, у Доњем Дому: „Француска ће ићн на Конгрес... Одлазећп тамо, она ће се такође сећатн да нма п д р у г и х х р и ш ћ а н а о с и м Б у г а р а на балканском полуострву . . . да има и других раса које у истом ступњу заслужују ннтересовање Европе.“ Тим речнма, она је заступала најчасније традицпје своје источанске политике, али је тако исто и одлучивала до извесне тачке, и излазила, како било да је то било у маломе, из беспрпстрасна држања које би јој обезбедпло тако велики ауторитет на високи скуп. У главноме, како су Силе имале да уреде у Берлпну опште питање о јевропској равнотежп, Француска је ушла у Конгрес, јака својнм правима, својнм мирољубнвнм намерама, својом опорављеном војном снагом. Њен иоложај, између двеју страна које су између себе делнле Јевропу, био је узвишен, п могао је битп и пресудан.