Дело

160 Д Е Л 0 К о н г р е с. III Јевропски министри и дипломате искупљени су у балској дворници канцеларијата, под председнпштвом кнеза Визмарка. Овај отвара конгреске седнпце 13 Јуна 1878 године. После месец дана, дан по дан, у суботу 13 јула, изговориће закључну беседу п честитаће својим друговима на њиховим радовима. У тако кратком року времена, његовом суровом руком, биће отесан нов облик Јевропе. — „Да би се дело у Сан-Стефану подвргло слободној дискусији кабинета потппсника уговора од 1856 и 1871 године, мп смо се нашли на окупу,“ рекао је 13 јуна. И то је, одиста, предмет скупа. Русија је на онтуженичкој клуни. Она је на оптуженичкој клупи; али ире но што се и појавила, поткратили су јој прсте чак и у њеној победи. Разне Силе нмају претензије, намере, — „интересе,“ — којп су већ добили извесног писменог задовољења у претходним актима које свака од делегација има у џепу. Аустро-Угарска долази са конвенцијом у Рајхштату; Енглеска са конвенцијом од 30 маја, не рачунајући енглеско-турску конвенцију, од 4 јуна, која ће неочекивано избити на видело; Француска остаје у стању „резерава“ које је формулпсала. Што се тиче Пруске, она хоће да изврши своју дужност „поштена посредника:" себи придаје широку наду германског продирања на Исток фактом дефинитивна потискивања ка Дунаву, наметнутог старом противнику у Немачкој, Аустро-Угарској, и нарочито прима прећутни пристанак Сила на своју хегемонију на копну. Да би се скомбиновали ти разни рачуни, припреме и амбиције, „велика“ Јевропа, она од пет Сила, присваја себи мандат да одлучује и пресеца. На врата Конгреса, куцају мале силе, силе које тек постају: Грчка, Руминија, Србија, Црна Гора, па чак и далека Персија. Оне плашљпво траже да уђу унутра; али им се не допушта. Највише, ако пм се допусти да изложе своје „жалбе“, и да ноднесу своје „жеље“. На конгреским записницима фигуришу сама имена пуномоћника, — то јест од прилике дваестак квалификованих