Дело

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС 161 лида около којпх се тиска батаљон вредних секретара.1 Над тпм одабраним скуиом кнез Бизмарк врши своју власт. Нигде се домннантне црте народа не обележавају јаче него на тим скуповима, на којима се еретају н стају на супрот једни другима њиховн иредставниди.1 2 Кнез Бнзмарк заузео је, од самога почегка, држање у • iictii мах врло природно и врло промишљено. Он је болестан п не може, без усиљавања. приеуствовати седницама. Он се дакле показује ужурбан, пун захтева; па ипак, водећи иосао до краја, својим оком мотриће и на најеитније детаље не дајући се збунити еитницама технике. Гроф Петар Шувалов, који је, ако не велпка личност, а оно бар одличан и одлучан човек, нзражава се овако: „Кнез Бизмарк председавао је Конгресу са извесном војничком наираситошћу која ннкога није вређала и пред којом су се клањали представнпцн свих Сила, не изузимајући ни два енглеска министра, од којих сам очекивао впше горде озбиљностп. “ Може ее већ судпти о утиску који је вршно на upeставнике слабијих сила, на плашљивце и бојажљивце. Много после закључења седница, добар Турчпн Каратеодори-паша још је од тога дрхтао: „Берлинским Конгресом иотпуно је господарио кнез Бизмарк. . . Догађајн су кнезу створилн положај са свим изван1 Службене протоколе Коегреса публпковала је већпиа влада. Има једна француска Жута Књига. Нпје потребно додати, да оне да.ју врло непотпуну слику о седппцама. Ево, у осталом, у том погледу оцене једнога од иуномоћнпка: „Службени протоколи доносе верно послове Копгреса и дају о њпма службени извод; али, под дппломатским омотачем којп му једполико омотава све делове, тешко је схватптп праву фпзпономију детаља. Између осталога, протоколп нису по другн пут читани у седннци, п допуштали су себи често да у њих упосе, накнадно, врло важне измене". Неиздате Успомепе Каратеодорп иаше. 2 Један мали quadro нза кулиса Копгреса: „Пре седнице, ишли смо у бифе где смо пили porto п јелп двонека. Мало по мало стизалн су нупомоћпици: гроф Кортп, ружан човечу.љак, са јапаиским лпцем, гроф де Лонај; но том, Турчпн, човек још млад, алп без значаја; гроф Шувалов и стари Горчаков, посрћућп: најзад Енглези и Французи, Вадипгтон у свечаној униформп. Први сусрет између кнеза Горчакова н лорда Бпконсфплда био је интересантан; то је био историјскн тренутак." М е м о а р н кнеза X о х е нл о а, том II. стр. 231. Впди и ннтересантап чланак грофа Моји-а, у Revu des (1 е u х m о n d е s, од 1 повембра Њ04, публпкован у „Дел,у“ од 1905. г. дело, књ. 49, 11