Дело

БЕРЛ1ШСКИ КОНГРЕС 181 У начелу, по конвенцијама пре Берлинскога Конгреса, доктрина која је преовлађнвала, било је затварање Мореузина ратним лађама. Међу тим. уговор од 30 марта 1856 годнне овлашћивао је сваку од Сила да одржава перманентну флоту у Црноме Мору. Та конвенцнја оборена је у Лондону 1871 године. llo ирелиминарима у Сан-Стефану, Русија, продужујући тај успех, објавила је да Босфор и Дарданели остају отворенн, у време рата као и у време мира, трговинскпм лађама неутралних држава које долазе из руских прпстанншта или иду у га пристаништа; забранила је Султану да установи фиктивни блок којим би се цињало на прпстаништа Црног или Азовског мора. То су већ бпла ошкринута врата. Свакојако, Русија је признала да иитање о Мореузинама завнси од јерропскпх Сила. У Берлину, били су врло збуњенп ; сви тн поступни нови терети чннили су то „право11 све више и више мрачним; још га впше замрачише. У седницн од 11 јула, лорд Солзбери дода ову изјаву : „ Објављујем, од стране Енглеске, да се обавезе Њеног Британског Величанства односно затварања Мореузина ограннчавају на обавезу према Сулгану, на поштовање независнпх одлука ЕБеговог Велнчаиства у духу уговора који иостоје.“ Тиме се, по с-вој прилици, хтело рећн, да ће Султану бити слободно да ради што хоће п, према томе, да отвара Мореузине својим пријатељима н да нх затвара, у даном елучају, својим иротивницима. Али грођ* Шувалов одговори одмах: „Да пуномоћницп Русије, немогући себи тачно датп рачуна о британском предлогу, захтевају од своје стране да се унесе у протокол: да је, по њихову мншљењу, принцип о затварању Мореузина јевропски иринцпн, и да раније стипулације нису укинуте те остају обавезне за Султана као и за остале Силе“.. . Никакав глас није санкцноновао ни један нп други предлог, нитп је изнео мишљење Конгреса. Само, буде уевојено, да све раније стипулације, које нису укинуте, остају у важности: закључак који је изгледао, прећутно, повољан за руске предлоге. Међу тим, британски предлог није био без дејства. Захтевајући, за Султана, сву слободу акције, Енглеска комбинује тај захтев са једним дуго скриваним маневром, али који објашњава све њено држање. Од 4 јуна, — али без и једне напомене у дискусијама и протоколима Конгреса, — Енглеска је