Дело

БЕРЛИНСКП КОНГРЕС 187 верилаца. Од тога тренутка, носноцп фондова, les bond-holders, билн су оруђа двеју лолнтнка у Египту, и управљали су. Француска је брзо била одгурнутп: у мају 1870 године, стварање Благајнпце Јавнога Дуга, под високом присмотром јевропскнх комесара. У децембру 1876, стварање двојне контроле, која је била почетак conđominium-a; генералнн су контролори један Енглез а другн Француз; један је имао да водп бригу о приходима, другл о рачуноводству и Јавном Дугу; онп прпмају, једном речи, сву одговорност за фпнансијско управљање у Египту, немајући свакојако потребну власт да би зауставили повећање трошкова. После рата Турске, како је благајница била празна, наређена је нова анкета декретима кедивовим од 27 јануара и 30 марта 1878 годнне Међународна комисија, у којој је један Француз, Лесепс, нмао номинално, а један Енглез, сир Ривер Вплсон, стварно председннштво, добнва најшпру власт. Од тога тренутка, осећа се енглеска рука, јача п тежа но икад, у египатским пословпма. Па самоме месту, стварп ее убрзавају. Француски агенат у Кајиру пише; ..Тада сам се сећао свих фаза псрподе која беше протекла и свих понуда онако емело чпњенпх Енглезима, преко кеднва, о општем гувернеру илп о пуновласном министру. Без сумње, ти су предлози били одбпјени у Лондону, као неопортуни плн преранп, али онн тамо нису изазвали нп чуђење, ни ерџбу. . . Сви ти епмптоми пзазиваху код мене чудно неноверење према нашим еавезннцпма. Од сада неће више бити у питању пнтерес поверилаца н фннансијска лпквидацпја, него сама судбнна Егппта.1 И одиста, судбнна Египта била је у пптању. Две Снле које су се налазиле једна према другој на обалама Нпла, беху, баш у тај мах, представљене и на Берлннском Конгресу. Каква прнлика за консолидовање, увођење новпх погодаба п цењкања! Енглеска, очито, маневровала је да би одвојила питање о Египту од Источног пптања н да бн га засебно расирављала, али у своју корист. Хтела је нматп одрешене руке, и не неактивне. Море п морски пролазп стална су јој брига. Тако се објашњава њено онако оирезно држање у иогледу поморске Бугарске, у погледу Мореузнна, у погледу Грчке, у 1 Baron des Miehels, У с и о м е u е и з службе (стр. 181).