Дело

188 Д Е Л 0 погледу и еаме Турске; она ћути, преговара немо. Тако се објашњава она изненадна конвенцпја о Кипру и најтајнија тајна о њој, која је ишла дотле да, као што смо видели, чак ни отомански иуномоћници j Бериину нису за њу знали. Са Кипра, држале су се нод присмотром све те обале. Али, да бп се закључивало, није се могло бити без Француске (за којом ће вероватно ићи и Италија); без Француске, страшна машина, стављена на супрот Руеији, неће функционовати. Шта да се ради? Египат се поименце спомиње у „резервама“ Вадингтона: немогућно је изговорити то име. . . Па ипак се говорило о њему. Говорило се иза кулиса, по што је било записано да главне ствари, прави послови Конгреса, прећутно пролазе пред свечаним скупом. Јуна 7 г. 1878, — пет дана пре свршетка Конгреса, лорд Солзбери саопшти Вадингтону конвенцију о окуиацнјп Кипра. Удар је погађао по сред лица Француску и Италију, средоземне Силе. Вадингтон бпо је у исти мах срдит и збуњен. То је био најкоректнији и најлојалнији човек на свету; био се повукао од евоје воље у улогу другога реда, пристајући свакојако да сарађује на извесним тежим пословима; и ето какво су му изненађење спремили! Он потражи лорда Биконсфилда, пристуии му и разговарао је с њиме оштро: Француској је још остајало само да напусти Конгрес. . . Све, само то не! Лорд Солзбери не даде да се прекине разговор. У самој ствари, то изненађење није га изненадило: био је спреман. Био је дошао час, да се испитају средоземна иитања. Уз пркос „резервама“ Француске, изнеше на тапет спорна гштања између двеју Сила. Говорило се најпре о Египту; говорило се о Сирији н, најзад, да би себи дао маха, енглески министар сматрао је за опортуно да изусти на један пут, у разговору, реч Туние. „Не можете оставити Картагену у рукама варвара“ рече на један пут Вадингтону.1 0 Егииту, ма да је положај Француске био врло јак, њене „резерве“ буниле су је и доказивале њену забуну. Вадингтон истрајао је у систему, који је био снстем Француске од времена војводе од Деказа: он се задовољи декларацнјама које су утврђивале једнакост положаја н утицаја двеју Сила. 1 Неиздате Усиомеее барона де Курсела о Туниској ствари.