Дело

192 Д Е Л 0 да приеуство Француске на томе цриморју, овако потпомогнут импозантним војним сплама, мора имати за ресултат да јој даде, кад она нађе за потребно, моћи да извршн прееију одсудном снагом на туниску владу. То је ресултат који је британска влада одавно признала као неизбежан и прпмила без поговора. Енглеска нема у томе крају специјалних интереса који би је могли навести да са зебњом и неповерењем гледа на легнтимни утицај и експанзију Француске. Што се тпче њеног догађаја који може бити удаљен, рећп ћу дакле само да он неће пореметитн држање Енглеске. Она ће и даље признавати, као што п сад признаје, природне ресултате сусества моћне и цивилизоване државе као што је Француска, и нема да формулише контра-рекламације.. Берлински Конгрес довршио је своје послове 13 јула. Три дана по том, 16 јула, кад се лорд Биконсфплд вратио у Лондон, био је дочекан, на путу од станнце Charing-Gross у Довнингстрит, одушевљењем и бурним усклпцима народа. Морао је изаћп на балкон, одакле је изустно чувену нзреку: „Доноеимо мир са чашћу! “ То је, одиста, био велики дан за тај народ који је видео како је, на продераном небу Јевропе, опет заблнстала британска звезда на својој аиогеји. Кнез Горчаков, болестан и који није могао присусгвовати ручку у част затварања Конгреса, био је благонаклоно примљен од цара Александра II, у Царскоме Селу, и двор прославн, са службеном журбом, осамдесетогодпшњицу његова рођења. Лампа је догоревала, готова да се угаси. Француска, са својом лаком нарави, окрете се ка евечаностима око Изложбе, свако.јако, спремајућн се за нове нерспективе оне колонијалне будућностп, коју је Конгрес отворио пред њом.1 1 Види, уЗбирцп Гамбетиних беседа, „мпшљење" фравцуског државнпка о Берлипском Конгресу, публиковапо у Тајмсу. Оно се може свестп на неколпко речи: крај подвојеностп Сила у Јевропи; крај тројном савезу од 1873: приближење Француске Енглеској; „француско-руски савез заснован па пеограниченој власти пемогућан је... Фрапцуска не помпшља нп на шта што би могло учпнитп те савезе потребним или жељеним.“ Ваља нротумачити с u mg rano salis. У тренутку кад се додпривала колоннјална иолитпка. ваљало је штедети Епглеску а Тај мс не бп узели за иоверенпка француско-руском зблпжењу. 0 њему се говорпло — до душе, да би га порицали — али п то је већ било много.