Дело

БЕРЈШНСКИ КОНГРЕС 191 дуске н Енглеске. Лорд Солзберп усвојио је права и дужносгп које мп нзводнмо пз ситуације коју смо стекли у Лпвану п изјавио ми је да ни један акт енглеске владе неће деловатп против тога. ГБегове речи нису бпле мање јасне у погледу онога што се односи на Егппат. Изјавио ми је да потпуно пристаје на идеје које сам му изнео односно удела којп ће, у будућности, припасти нашимдвема владама у томе крају. Могу додати да је лорд Биконсфилд, у више разговора, усвојио исте ногледе и држао исти говор.“ Саопштење је учињено маркизу Солзберију, у Лондону, 22 јула, и он одговори 7 августа 1878 годпне : „Обнављам врло радо та уверавања од стране британске владе. Говор који сам уиотребио тачно је репродукован у депеши Вадингтона, ма да не могу јамчити баш за све изразе/4 По том је најзад дошао ред на Тунис. Јула 26, Вадингтон ннше француском посланику у Лондону: „Наша пажња (лорда Солзберија и Вадннгтона) окренула се ка управи у Тунису. Лорд Солзбери, излазећи с понтано на сусрет осећајима које је код нас претпостављао, даде на знање, на пријатељски н са свим јасан начин, да се Енглеска одлучила да не ставља никаквз^ препреку нашој политици у тој земљи. По њему, наше би било да по својем нахођењу уредимо природу наших односа са бејом и да их и ироширимо ако хоћемо; влада Краљнчина примила је у напред еве последице које бп ирнродни развит а к н а ш е п о л и т н к е м о г а о имати н а д е ф и н н т п в н у судбину Туниса: — „Радите у Тунису шго год вам је драго, рекло је Шегово Господство; Енглеска вам се неће противити и поштоваће ваше одлуке.“ У Берлину, лорд Биконсфилд потврдно ми је тај говор; п ми, према томе, не можемо сумњати о потпуној сагласности погледа двојице чланова брптанске владе односно тога питања.“ На ту депешу, лорд Солзберн одговорп такође 7 августа, везујући једно за друго два преговарања, овим изразима: „Предмет на који се позива Вадингтон, био је расправљан внше иута у задовољавајућим разговорима које сам водно с њнме у Берлину... Влада ГБеног Величанства показала је своје врло жнво задовољство због уснеха огледа које је Француска учинила у Алгирији и због великог дела цивилизације које она врши у тој земљн. Она никад нпје порицала