Дело

ПЛАВОЈКА РОМАН — МАРКО ПРАГА СВРШЕТАК Два месеца дана проживела је Аделина над Еуђенијевом постељом, покушавајући да га негом, пољупцима и милоштама отме од смрти која је мало по мало узимала маха над његовим телом, уништеним грозницом и љубављу. Умро је једне ноћи, у последњем једном очајнпчком пољупцу; умро је, знајући, да му се ириближио крај, срећан што умире после неисказнпх двомесечних мука. II тај последњи пољубац изменио је Аделину. Њено срце умрло је заједно с Еуђенијом; спуштено је с Еуђенијом у гроб. Кад су односили мртво тело, отргнувши га силом из њеног наручја, она ]е остала као луда, у Бијанкину загрљају, очију укочених, непомичних, унезверених. И кад је дошла к себи, погледала се у огледалу, као кад би се готово хтела уверити је ли то она, одиста она, толико јој се чинило да се изменила. Цео свој живот проживела је у та два месеца. Сад ће се вратити у Милан, поново ће живети својим некадашњим мирним, уредним животом. Њен снажни и здрави организам одолеваће свему, радиће још правилно. Биће жена Џемса Буртона, ништа друго. Проживела је све радости и болове што их човечја душа може поднети на овом свету. И душа је учмала у оној очајничкој борби последњега часа, и срце је увенуло за увек. Неће волети више. Ох! како је то осећала! Ох! како је у то била уверена: Није се морала бојати да неће одржати завет према Еуђенију. II да је хтела волети, одселе, не би могла.