Дело

ПЛАВОЈКА 195 Путујући кући, ноћу, Аделина је, докле је Бијанка спавала, упирала укочене погледе на прозорчић железничких кола и, не гледајући, посматрала телеграфске жице на којима је монотонп месец цртао кроматичне скале. II мислила је на прошлост. Прошлост јој се чинила сан. Да ли је она, Аделина, била та што је волела, мрзела, изневеравала? Како је учинила све то што је учинила? Па Ћентомонти? Подала се њему? Како? Зашто? Шта је то било? Је ли могућно да су је иркос, досада, нека болесна раздраженост бацили у наручја тога глупака са мамузама? Како је то није спасла права, дубока, света љубав према Еуђенију? Како то да успомена на ту љубав не буде њен анђео хранитељ? Ох! да јој је онда писао Еуђенио! Јер она није волела само његово тело, него и његову душу; само да су им душе биле у додиру, па би она могла живети, имала би разлога да живи, да не пзгуби поштовање себе саме. И сад, у овај мах, није је болело ни пекло то што је била понижена. Гризла ју је савест због неверства према љубави, која сад бејаше мртва, али која је била онако истинита, искрена, потиуна. Како беше мирна сад! Како је нестало сваке мржње, сваке узрујаности, сваког немира, сваке нездраве жудње! Каква мирноћа у целом бпћу! Ту мирноћу поцрпела је на оном гробљу, на оном гробу окићеном цвећем. Ушла јој је у душу, докле је остала тамо, клечећи, све док није дошла Бијанка с колима, која су их одвезла на станицу. Ушла јој је у душу, да у њој остане целог века. Осећала је чак радост, ону тиху радост која обузима човека кад мисли да је прекинуо с прошлошћу, кад му се чини да види пред собом тиху будућност, без потреса, без изненађења. Еуђенио је умро, умро од љубави. А од љубави је умрла и Дели. Сахрањени су у један гроб заједно. Аделина је надживела, управо само Аделина Буртон, проста жена и домаћица једног честитог и вредног индустријалца. Ох! како ће њен живот бити лак сада! Али сињора Заира Бијанки очекивала је на њен повратак. Та старнца била је већ одавно разапела своје мреже. Аделпна бејаше добро ухваћена и више није могла умаћн. Увукавши се најпре код младе жене као продавачица чипака, чинила јој доцније разне услуге: узимала драгоцености у залогу, 13