Дело

196 Д Е Л 0 позајмљивала јој новаца, посредовала у меничним задужива* њима, која су већ од годину дана тајно вршена. Било је већ време да јој послужи као подводачица. II она ју је дочекала са свежњем меница, којима је дошао рок, и запретила да ће ударити забрану и ствар одати мужу. Шта да се ради? Шта да се ради? Аделина ју је преклињала, лијући сузе, тражећи још времена. Тада се старица показа у правој боји: саопшти јој лепо пут и начин, како да се најлакше извуче из неприлике. Аделина, поруменивши од стида одјурила је. И испрпчала је Бијанки. Али Бијанка јој је могла врло мало помоћи. Њена уштеђевина, последњи плод блата којега се бејаше ослободила и у које је морала ускоро поново загазити, била је готово сасвим на измаку. — Да, да, имаш право. Не можеш ми дати ништа више. Дугујем ти иначе доста, и не знам кад ћу ти вратити. Опрости ми, опрости ми, ја сам несрећна жена. А ти, шта ћеш ти радити? — Вратићу се у Париз. Судбина ми је, Аделина. Одатле, пз Париза, моћи ћу да те помогнем. Срце јој је пуцало кад је изговорила те речи. Ох! они њени снови! Ох! оне њене наде! Ох! успомена на покојну кћерчицу, која би је благосиљала озго, кад би је видела да се препородила од њене смрти, и опросгила јој, што ју је на нечастан начин на свет донела. — Аха, причекај! II Аделина, којој као да дође нека изненадна мисао, нека последња нада, одјури ка Орландију. — Охо! какав вас добар ветар донесе? — упита је банкар, пиљећи у њу ужареним очицама. Аделина, прибравши сву снагу, замоли га да јој позајми новаца. Измислила је неку подужицу, коју је учинила из лакомислености; неку важну обавезу, за коју не сме казати мужу. Орланди се не зачуди. Рече јој да зна понешто и да је очекивао тако што; као члан управног одбора једне грађанске банке имао је у рукама меницу с њеним потписом. — И, верујте ми, Аделина — додао је — чекао сам на вашу иосету. А и коме бисте се, у таквој прилици, обратили пре но старом пријатељу, који вас, као што знате, воли одавна и који се свакад трудио да вам то и докаже? И, седнувши уз њу и обухватив је око стаса, шапутаојој