Дело

ПЛАВОЈКА 197 је да је рад учинти доста, врло много па њу, ако хтедне бити његова, и да he јој чинити не само сад него и у будућности. Аделина је једва могла спречити да се блудне старчеве усне не спусте на њене образе. Устаде, дрхтећи, и изађе. Сутрадан је Бијанки брижљиво унела у резервни албум бр. 3. слику лепе Плавојке. Аделина, имајући да бира између два понижавања, мислила је да ће најбоље бити да изабере оно које је мање: физичко, ма да н оно бејаше гнусно. Тако се она морала подавати за новац, и подавала се, али, барем, није имала љубавника. Душа је остајала слободна и чиста у тој трговинп. Подати се Орландију или кому другом чинило би јој се још одвратније. Управо, то она не би материјално могла. Та трговина, ма колико да је непоштена, увек би имала изглед љубавног односа. А то она није хтела нити је могла. Није хтела, јер се заветовала једном самртнику да неће имати љубавника; а љубавник који плаћа увек је љубавник. Није могла, јер се све у њој, после оне извршене промене, бунило против онога што би, ма и из далека, могло добити изглед трајне и чврсте везе с којим му драго човеком. Иодајући се првом намернику, а уверена да ће се очувати тајна, чинило јој се да се неће много огрешити о своје супружанске дужности и да неће погазити завет који је дала себи и Еуђенију. Њен муж, којему је била наклоњена и којега је ноштовала, није постајао смешним због те прељубе од једног сахата, што га је проводила с каквим непознатим човеком, и само и једино у том циљу да од њега отклони материјалну пропаст; а на ту прељубу није могла бити љубоморна ни сен покојникова. И тако, у последњој и потпуној заблуди болесног ума, Аделина се одазвала п одазивала читаву годину дана на све позиве Бијанкијеве, и то уредно, не снебивајући се, не гнушајући се. Одлазак у ону кућицу бејаше јој већ постао обична ствар, једна животна потреба, као отићи изјутра са служавком на иијацу, као скројити и сашити одећу, потреба коју изискиваху плаћања дугова. Мало по мало, пошто је у срцу сахранила успомену на своју једину љубав, знајући да та љубав не може впше ускрснутц, уверена да је у њеној души овладао мир који не може ништа и нико нарушити, њен живот је постао уредан, прави-