Дело

74 Д Е Л 0 љубавп. Али и поред свега тога, његова љубав билаје позната целој вароши; сви су, мање или више, нагађали о његовим односима према Карењиној; већина младића завидела му је баш на ономе, што је било најтеже у његовој љубави — на впсоком положају Карењина и, услед тога, на истакнутости те љубави ирема свету. Већина младих жена, које су завиделе Ани и којима је већ давно досадило то, што је зову правичном, радовале су се својим претпоставкама о њој и чекале су само, да се потврди преокрет друштвеног мњења, па да се окоме протпв ње свом тежином свога презрења. Оне су већ сиремале оне лоптице од блата, којима ће се бацити на њу, кад дође време. Већини старијих људи и великодостојника није бпо по вољи тај друштвени скандал, који се неизбежно спремао. Мати Вронскога, сазнавши о његовој љубавној вези, била је с почетка задовољна, једно стога, што, по њеним нојмовима, ништа тако није истпцало младога гиздавца, као љубавни односи у вишем свету, а друго стога, што је Карењина, која јој се допадала и која је тако много причала о своме сину, била иста онаква, као и све лепе и ваљане жене по појмовима грофице Вронске. Али у последње време она је сазнала, да је њен син одбио понуђенп му, важан за каријеру нолажај, само зато, да би могао остати у пуку, где је могао да се виђа са Карењином; сазнала је, да тим његовим поступком нису задовољни великодостојници, и зато је променила мишљење. Није јој се допадало такође и то што, по свему што је она чула о тој љубави, то нису били они сјајни, грациозни светски односи, какве би она могла одобрити, него некаква Вертеровска, очајничка страст, како су јој причали, која је могла да га наведе на глупости. Она га није видела од онога времена, кад је изненадно отпутовао из Москве, и сад је преко старијег сина захтевала да дође к њој. Старији брат био је такође незадовољан млађим. Он није разабирао каква је то љубав, да ли велика или мала, страсна или нестрасна, грешна или невина (сам пак он, имајући деце, пздржавао је балерину, и зато је био снисходљив према томе); али он је знао да се та љубав не допада ономе коме треба, и зато није одобравао поступак брата. Осим света и службеног занимања, Вронски је био страстан љубитељ коња,