Дело

А П А КАРЕЊИНА *■* т0 15 Ове годпне објављене су биле офицпрске трке с ирепонама. Вронскн се пријавио за трку, куппо је крвну енглеску кобилу и, поред све своје љубавп, био је страсно занешен предстојећим тркама... Те две страсти нпсу сметале једна другој. Наиротпв, њему је било потребно такво занимање, које би бпло независно од његове љубави, помоћу којега би се освежавао и одмарао од сувише јаких и узбудљивих утисака. XIX На дан трке у Красном Селу, Вронскп је раније него обично дошао у пуковску менажу, да поједе бифтек. Њему нпје било потребно да особито строго себе издржава, јер се тежина његовог тела иотпуно равњала утврђеној за трку тежинп од четири и по пуда1; али потребно је било и да се не угоји, те је због тога избегавао теста и слаткише. Он је седео са раскопчаним мундиром, налактивши се обема рукама на сто и, очекујућн поручени бифтек, гледао је у књигу француског романа, којаје лежала на тањиру. Он је гледао у књигу само зато, да не би морао разговарати са офицнрима, који су улазили и излазилИ, и мислио је. Он је мислио о састанку, који му је Ана обећала данас после трка. Али он је није видео већ три дана и, услед повратка њеног мужа из иностранства, није знао да ли је то могућно данас или не, и није знао како да се извести о томе. Последњи пут видео се са њом у летњиковцу своје рођаке Бетсп. На летњиковац пак Карењиних он је ншао што је могуће било ређе. Сад је хтео да иде тамо и премишљао је: како то да учини? „Разуме се, да ћу рећи, да ме је Бетсн иослала да је упигам хоће ли она доћи на трке. Наравно, поћи ћу“, решио је оп у себи, подижућн главу од књиге. И представивши живо радост и срећу, шго ће је видети, његово лице одједном засија. — Пошљп кога мојој кући, нека јави да одмах упрегну кола са три коња — рече он слузи, који му донесе бифтек на сребрном врелом тањпру и, примакнувши тањир, ноче јести. У суседној соби чуло се куцање кугала на бплијару, говор п смех. На спољним вратима појавише се два офпцира: један 1 Пуд 16 кгр.