Дело

76 Д Е Л 0 млад, са слабим танким лицем, који је скоро из пажског корпуса ступио у њихов пук; други пуначак, стари официр, са гривном на руци и подбулим малим очима. Вронски погледа на њих, намршти се и, направивши се као да их не види, гледајући попреко у књигу, поче јеети и читати у исто време. — Шта, поткрепљујеш се за рад? — рече пуначки официр, седајући поред њега. — Видиш, — одговори Вронски натмурено, бришући уста и не гледајући у њега. — А не бојиш се да отежаш? — рече онај, окрећући столицу младоме официру. — Шта? — рече срдито Вронски, правећи гримасу одвратности и показајући своје честе зубе. — Не бојиш се да отежаш? — Келнер, вина! — рече Вронски, не одговарајући и, преместивши књигу на другу страну, настави читање. Пуначки официр узе ценовник и окрете се младом официру. — Избери сам шта ћемо да пијемо — рече оп, пружајући му ценовник и гледајући у њега. Па готово рајнског — рече млади официр, плашљиво погледајући Вронског и старајући се да ухвати прстима брчиће, који тек што беху порасли. Видећи, да се Вронски не окреће, млади офпцир устаде. — Хајд’мо у билијарну собу — рече он. Пуначки официр покорно устаде п они се упутише ка вратима. У то време уђе у собу висок и стасит коњички капетан Јашвин и, климнувши главом презриво у вис двојици официра, приђе Вронскоме. — А, ево га! — викну он, ударивши га силно шаком по погопу. Вронски се срдито окрете, али одмах његово лице засија својственом му чврстом и спокојном милоштом. — То је паметно, Аљоша, — рече капетан јаким баритоном. — Омезети и попиј једну чашпцу. — Не једе ми се. — Баш нераздвојни! — додаде Јашвин, с подсмехом гледајући на двојицу официра, који у то време изиђоше из собе. И он седе поред Вронског, савивши под оштрим углом своје одвећ дугачке према висини столице ноге у уским панталонама.