Дело

АПА КАРЕЊИНА t f — Што ниси јуче свратио у красњенско позориште? Нумерова је била са свим добра. Где си био? — Задржао сам се код Тверских, — рече Вронски. — А! — одговори Јашвин. Јашвин, картарош, пијанпца и не само човек без икаквих правила, него човек са неморалним правилима, — тај Јашвин био је најбољи пријатељ Вронскогу пуку. Вронски га је волео, и због његове пеобпчне физичке силе, која се већим делом испољавала у томе што је могао ппти као бачва, не спавати и бити све један исти, и због његове велике моралне силе, коју је исказивао у односима према старешинама и друговима, изазивајући страх и поштовање према себи чак п при картању, где је пграо на десетине хиљада и увек, без обзира на попијено вино, тако фино и чврсто играо, да је сматран као најбољи играч у Енглеском Клубу. Вронски га је волео и уважавао особито зато, што је осећао, да га Јашвип воли не због његовог лмена и богаства, него због њега самог. И само њему једином Вронски би могао иоверити тајну свога срца. Он је осећао, да само Јашвин, без обзира на то што је овај, како је изгледало, презпрао сваки осећај, — само он, чинило се Вронском, могао је разумети ону силну страст, која је сад испунила сав његов живот. Осим тога, он је био уверен, да Јашвин не налази задовољства у сплеткама и скандалима и да ће разумети тај осећај онако како треба, то јест, да зна и верује да љубав није шала, није забава, него нешто много знатније и озбиљније. Вронски му није говорио о својој љубавп, али је знао, да он све зна, све разуме како треба, и било му је пријатно видети све то по његовим очима. — А, да! — рече он на то, што је Вронски био код Тверских, и синувши својим црним очима, дохвати леви брк и стаде га, по својој рђавој навици, ћушкати у уста. — А шта си ти јуче учинио? Јеси ли добио ? — упита Вронски. — Осам хиљада. Али три су слабе, мучно да ће их дати. — Онда можеш на мени и изгубити, — рече Вронски смејућп се. (Јашвин је држао велику опкладу за Вронског). — Ни у ком случају. Само је Махоћин опасан. И разговор пређе на очекпвања данашње трке, о којој је Вронски само и могао сада мислпти.