Дело

78 Д Е Л 0 — Хајд'мо, ја сам готов, — рече Вронски, диже се и пође к вратима. Јашвин такође устаде, исправивши своје огромне ноге и дугачка леђа. — Менн је још рано да ручам, а хтео бих да попијем штогод. Ја ћу сад доћи. Еј, вина! — викну он својим, знаменитим у командовању, густим гласом, од кога су се прозори тресли. — Не, пе треба, — викну он одмах затим. — Ако ћеш кући, и ја ћу с тобом. И он оде с Вронским. XX Вронски је становао у једној великој и чистој, преграђеној на двоје, финској соби. Петрицки је био заједно са њим и у логору и у стапу. Петрицки је спавао, кад Вронски и Јашвин уђоше у собу. — Устај, шта спаваш, — рече Јашвин, прешавши с ону страну преграде и дрмусајући за раме Петрицког, који се беше зарио у јастуке. Петрицкп одједном скочн на колена и обазре се. — Твој брат је долазио, — рече он Вронском. — Разбудио ме, ђаво га носи; рекао је да ће опет доћи. — И он оиет, навлачећи покривач, баци се на јастук. — Та остави, Јашвине — говорио је, љутећи се на Јашвина, који је свлачио с њега покривач. — Остави! — Он се окрете и отвори очи. — Боље реци, шта би се могло понити, тако ми је бљутаво у устима, да... — Ракија је најбоља, рече Јашвин у басу. — Терешченко! дај ракије и краставаца госиодину, — викну он, очевидно, задовољан својим гласом. — Ракије, велиш, а? — упита Петрицки, мрштећи се и трљајући очи. — Хоћеш и ти? Ако ћеш заједно, ја пристајем! Вронски, хоћеш ли? — рече Петрицки. устајући и увијајући се испод руку у тигров покривач. Он изађе на врата од преграде, поднже руке и запева на француском: Био неки краљ у Ту. у..ли. — Вронски, хоћеш да пијеш? — Море одлази, — рече Вронски, облачећи мундир, који му лакеј придржаваше. — Где ћеш? — упита га Јашвин. — Ево и тројке, — додаде он, спазпвши кола, која се приближаваху.