Дело

82 Д Е Л 0 — Код трке с препонама сва је ствар у јахању и у pluck, — рече Енглез. Pluck-a, то јест, енергије и смелости, Вронски не само да је ocehao у себи довољно, него је, што је много знатније, био тврдо убеђен, да нико у свету нема тога pluck-a више него ов. — А ви јамачно знате, да није било иотребно велико з ној ење. — Није потребно, — одговори Енглез. — Молим вас, не говорите јако. Коњ се узбуђује, — додаде он, климајући главом на затворено одељење, пред којим су стајали, и где се чуо по слами топот коњских ногу. Оп отвори врата и Вронски уђе у слабо осветљено одељење. У одељењу, мрдајући ногама ио слами, стајала је врана кобила, са корпом на устима. Разабравши се у полусветлости одељења, Вронски опет нехотице баци један оншти поглед на све форме своје љубимице. Фру-Фру је била средњег раста и по формама не беспрекорна. Она је била сва уских костију; ма да се грудни кош јако истицао напред, ипаксујој грудн биле уске. Сапи су јој биле мало нагнуте, а у ногама, особито задњим, бпла је знатна кривина. Мишице задњпх и предњих ногу нису биле особито крупне, али у колану била је необично широка, што је особито падало у очи сад, после потребне тренаже и спалог трбуха. Ножне кости испод колена нису изгледале дебље од прста, кад се гледају спреда, али зато бпле су необично широке, кад се гледају са стране. Цела она, осим ребара, изгледала је као згњечена с бокова и истегнута у дубину. Али она је имала једну особину, која је чпнила, да се сви недостаци морају заборавпти; та особина била је крв, она крв која сеиспољава, како би се Енглез изразио. Силно истакнути мускули испод мрежице од жила, разастрте под танком, покретном и глатком као атлас кожом, изгледалп су чврсти као кост. Мршава глава, са нспупченим сјајним веселим очима, проширнвала се код уста у истакнуте ноздрве са онном изнутра, наливеном крвљу. У целоЈ њеној фигури, а особито у глави, видео се одређен, енергичан и у исто време нежан израз. Она је била једна од оннх животиња које, чинн ти се, не говоре само зато, што им механичко устројство њихових уста то не допушта. Бар Вронскоме се учинило, да је она разумела све, што је он сада, гледајући на њу, осећао.