Дело

ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА 19 Продужујући конвенцију Краљ Милан је унео у њу и неке измене, које су, опет, карактеристичне и за њега и за АустроУгарску, и које одају смер извесних одредаба у првој конвенцији. Новим чланом другим објашњава се стари члан други конвенције тако, да је сад Аустро-Угарска дужна и оружаном руком бранити дипастију од свакога упада који би дошао од стране Црне Горе, из Босне и Херцеговине, из Новопазарскога Санџака и из Турске, код које би Аустро-Угарска у тој цељи имала да дејствује те да и она помаже да се такав упад с турске територије не учини. У новом члану трећем одређује се, да се одредбе члана шестог прве конвенције могу извршити само у смислу Устава од 1888. године. Овде треба мало да станемо. Као што се из овога види, члан 6. дотадање конвенције који предвнђа војну конвенцију и војну кооперацију морао је да претрпи извесну измену због самога Устава новога. По члану 200. Устава од 1888. године, који је пренесен и у данашњн Устав (сада чл. 199), „Страна се војска не може узети у службу државну. Уговор да страна војска поседне српско земљиште, или да пређе преко њега, не вреди без одобрења Народне Скупштине, као што се ни српска војска не може ставити у службу које друге државе без одобрења Народне Скунштине“. Овај члан првобитно, по предлогу Устава који је Народна Скуиштина имала да реши, није гласио овако. Он је измењен, ма да је и без измене давао већу гарантију но стари Устав. И тек кад му је дата горња редакција, Народна је Скупштина примила Устав од 1888. године „од корица до корица“. Зебња и страховања били су у свију, и ова страховања су још више појачавана била наваљивањем Краља Милана да се члан 200. Устава прими по предлогу.1 1 У првобитном тексту овога члана новог Устава, како је он изашао из ужег и ширег Уставотворног Одбора, није било последње реченице: „као што се ни српска војска не може ставити у службу које друге државе без одобрења Народне Скупштине". Види: Предлог Устава за Краљевину Србију, од ужег Уставотворног Одбора, штампан као рукопис, у Народној Библиотеци под Бр. 32702/4. И даље: Отаџбина, књ. 30., стр. 434. 2*