Дело

20 Д Е Л О Члап 200. Устана од 1888. године стоји, дакле, у вези с тајном конвенцпјом од 1881. године. Због ње је он онакав какав је. Због њега је, онет, члан шести ове конвенцнје морао бити измењен, кад је она била продужена 28. јануара, односно 9. фебруара 1889. године. Аустро-Угарска је хтела, између осталога, конвенцијом, да има слободан и отворен пут за југ моравском долином.1 II тај пут јој је давала конвенција од 1881. године до године 1889. згодно п лако. Од тога доба, она је за та.ј пут имала да рачуна и с Народним Представништвом, којејеУставом од 1888. године добпло нова полета и које се од тада није могло тако лако и згодно састављати по вољи владе и владаоца. Сад је, у вези с овим, без сумње лакше разумети, и ону мржњу с аустро-угарске стране на Устав од 1888. године, и ону борбу, дугу и мучну, да се до њега дође, и онај кратак живот његов, и долазак Краља Милана у Београд јануара 1894. године када је, у мају месецу, Устав од 1888. године суспендован а у живот враћен Устав од 18Q& године.... Члан четврти продужене, нове конвенције, има такође једну интересантну измену и допуну. Њиме се од стране Аустро-Угарске обећава: помагање ширења Србије, ако буде верно вршила овај уговор, у правцу долине Вардара докле год околности буду допустиле да се она, Србија, утом правцу прошири! Овде је традиционо пријатељство Аустро-Угарске према Турској добило још један свој класичан израз, као што је овим чланом и целом конвенцијом јасно и очигледно засведочено да Аустро-Угарска не мисли ићи даље на југ ка Солуну! У вези с овим, и у светлости целе ове конвенције, сад су јаснији и покушаји Аустро-Угарске у 1878. и 9. години да Србију увуче у царинско јединство, као што сад јаснији постаје и наш први трговински уговор с Аустро-УгарскОхМ од 1881. годпне. Колико је Краљ Милан био ушао у ове идеје, и колико је он погрешно ценио тенденције и намере аустра-угарске поли1 Впди у овом погледу важну и врло карактеристпчну, за намере Аустро-Угарске, војну-политпчку студију Mazedonien, Wien, 1905. Она се, најпре, јавила у Danzers Armee-Zeitung, па је, после, одатле одштампана. Њу је писало, како сама редакцпја каже, једно одлично информпсано војпичко перо!