Дело

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 337 важило за питање о лиферацији топова, која је сада”у току, као и за давање лиферација соли, у којима се питањима ни према квалитету не може пишта навести на штету аустроугарских производа. Из штампане преписке измењаннх нота истичем првоЈфво што је карактернстично, по жељи исказаној у тачцн четвртој. Прве три су жеље да они ревпдирају нашу општу тарифу, јер им се није никако свидела класификација која је у њу унета. У нас је настала промена кабинета и одговор је дат на овај меморандум 9 маја 1906 год. Из тога одговора наводим ове иасусе: „Српска влада испуњена најбољим суседским расположењима, жели ставити до знања Царској и Краљевској владп да је она и осим предусретљивости у питањима самог трговинског уговора, решена да у предстојећим државним набавкама, уз претпоставку једнакнх цена п квалитета, задовољи индустрију аустријску и угарску у свему, изузимајући набавку артиљерије и артиљериј ског материјала, где влада не може, поред најбоље воље, задовољити очекивања Аустро-Угарске нрема извештајима стручне војне комисије.1 Одговор је дат на нашу ову ноту 17/30 јуна 1906 год. и он гласи у изводу најважнијег пасуса: „Али моја висока Влада мора, осим ових уступака у царпнској тарифи да одобрење једног оваког царинског провизоријума услови и тиме, да Краљевско-српска Влада, ире ступања у живот провизоријума да писмену обавезну изјаву: да за време трајања његовог у питању набавака и то: како у питању топова, тако и у пнтању осталих индустрпјских набавака које смо досада узели у обзир, неће ништа предузимати, што би наше захтеве могло прејудпцирати. Ако се на ово не пристане moclus vivendi престаје важити иначе се даје и ставља у изглед провизорпјум трговински тромесечни, почињући од 5/22 јуна 1906“.2 Захтеви су Аустро-Угарске овде очити: да омете наше наоружање, грађење жељезница и добије приорптетно право у набавкама за време трајања новог уговора. На одговор Аустро1 Дипиоматска преппска п т. д., стр. 8. 2 Дипломатска преписка и т. д., стр. 12. ДЕЛО, књ. 50, 22