Дело

338 Д Е Л 0 Угарске српска је влада послала поту 20 јуиа 1906 г. из које вадимо следеће четирп тачке: „Основу која је иредложена за споразум а од стране Цар* ске н Краљевске владе може Краљевска влада примити са овим изменама: 1. Да се сви предложени ставови, пошто ови пису при преговорима дефинитивно утврђени, сматрају као нровизорни^и да не прејудицпрају утврђивање ставова новог трговинског уговора; 2. Начелно нема оправдања да сеутарифи, која би имала важити само за време провпзоријума чине какве било измене у уговору између Србије и Немачке; 3. Пошто је општа тарифа закон, а не постоји закон о привременом регулисању трговпнскнх односа, то Краљевска Влада, у очи састапка Народне Скупштине, и поред најбоље воље, нема законске могућности да измени затечено стање, без законодавног решења; 4. Рок од 3 мес., за трајање провизоријума, Краљевска Влада не може примити, с погледом поглавито на природу нашег извоза стоке, јер ннко од извозника не може спремити стоку у тако кратком року за извоз, док се, међутим, пндустријски извозници суседне монархнје могу користити тим роком да задовоље потребу земље за впше од године дана. Краљевска Влада жели према томе, да ировизоријум има важити до краја ове годипе или до ступања у живот новог трговинског уговора.1 „Краљевска Влада задржава за себе право, да набавку топова и мунпције може извршпвати где и кад то буду захтевали интереси државни. „Друге набавке до 26 милиона динара, а можда и више ако се железничка мрежа нрошири, узеће Влада код аустријске и угарске индустрије, под погодбом једнаких цена и квалитета. Приорптетно право при набавкама не може Влада дати јер бп се то косило са правом највећег повлашћења.“ После овога је дошао одговор да провизоријум ранијн престаје 23/6 јуна 1906 год.2 Нотом од 24/7 јуна 1906 образло1 Дип. Преписка и т. д., страна 13. п 14. 2 Дпп. Преппска, страна 8.