Дело

ЕКОНОМСКе СТАЊЕ СРБИЈЕ 339 жава се обустављање провизоријума и најважнији је овај пасус из те ноте: „Најзад одговор Краљевско-Српске Владе не садржава никакву обавезну изјаву у погледу лиферација итд.“1 Од 24/7 јуна 1906 год. граница је Аустро-угарске била затворена све до 1 септембра 1908 годпне, кад је суседна монархија провпзорно увела у живот нов уговор. Забрањен је био увоз и провоз стоке, живпне и сточних продуката за све време трајања неуговорног стања. V Из изнете преписке види се да су свп покушаји суседне монархије за враћање у положај, у коме је била у Србији за трајање тајне конвенцпје, били осујећени. Покушај да се омете српски зајам за наоружање није успео. Очекивања, да се Србија сломи под теретом тражења нових путова и тржишта за свој извоз, нису уродплп не само очекнваним резултатима, већ су дали посве пеочекнване успехе. који су нагнали АустроУгарску на друге мере нрема Србији. Зајам је успешно свршен; оружање и грађење жељезница отпочело и Србпја је без потреса пребродпла крпзу услед затворене границе. 0 последњем раду Србије и постпгнутим резултатима говорићемо у другом одељку ове расправе. Овде напомнњем оснажнвање српских фпнанспја и завршавање последње три године са буџетским суфицитима, којн су створили државну готовину од неких 30 милиoua динара. Доласком барона Ерентала, по паду графа Голуховског, за чије је време био први рад на уговорима, све до краја 1907 год. нису прекинути нреговори настављени. Отпочети преговорп су дошли после свршеног пптања о наоружању. Србпја је изашла на сусрет приликом набавака индустрији аустро-угарској и наградила је тарифске уговоре готово са свима државама у Евроии, али за сразмерно мали број ставова, резервишући остало за уговор са Аустро-Угарском. С нашејестране нзбегавана свака репресалија, па чак није саграђена ни минимална тарифа, да се Аустро-Угарска, по праву, стави у изузетни положај за увоз у Србију, према земљама са којима је Србија имала већ сагра22* 1 21. Преписка. страна.