Дело

АНА КАРЕЊИНА Збб XIV Приблнжујући се Петрограду, Алексије Александрович не само да се потпуно зауставио на тој одлуци, него је саставио у памети и писма, које ће нагшсати женп. Ушавши у собу вратареву, Алексије Александрович погледа на писма и хартпје, донесене из министарства, и нареди да их понесу за њим у његов кабинет. — Одложити и никог не примати, — рече он на питање цратарево са неким задовољством, које је служило као знак његовог доброг расположења, нагласивши реч „не примати“. Алексије Александрович прође се два пута по кабинет.у и стаде крај огромног писаћег стола, на коме је камердинер већ запалио шест свећа, пуче неколико пута прстима и седе, нрибирајући писаћи прибор. Налактивши се на сто, он наслони главу на руке, промисли се један минут и поче писати, не заустављајући се ни један секунд. Он јој је писао без титуле и на француском, употребљујући заменицу „ви“, ко.ја нема онај карактер хладноће као у руском језику. „При носледњем нашем разговору ја сам изразио намеру да вам саопштим своју одлуку односно предмета тога разговора. Размисливши пажљиво о свему, ја вам пишем сада, у намери да испуним то обећање. Моја је одлука следећа: ма какви били ваши поступци, ја не сматрам себе у праву да раскидам оне везе, којима смо везани влашћу свише. Породица не може бнти разрушена по ћуди, самовољи или чак и преступу једнога супруга, и наш жпвот мора ићи као што је ишао и нређе. То је неопходно и ради мене, и ради вас, и ради нашега сина. Ја сам потпуно уверен, да сте се иокајали и да се кајете за оно што служи као повод овоме гшсму и да ћете ми помоћи да из корена ишчупам узрок нашег раздора и прошлост предам забораву. У противном случају, можете сами претпоставити све оно што очекује вас и вашег сина. 0 свему томе надам се да подробније лично разговорим с вама, кад се видимо. Пошто се већ летњиковачка сезона завршује, ја бих вас молио да пређете у Петроград што је могућно пре, не касније од уторника. Све што је потребно за ваш прелазак биће учнњено. Молим вас да имате у внду, да ја припнсујем особити значај извршењу ове моје молбе“. „А. Карењин“. 23*