Дело

356 Д Е Л 0 PS. „У овом писму је иовац, који вам може устребати иа расхоце“. Он ирочита писмо и оста задовољан, особито тиме што се сетио да приложи новац; нпје било ни сурових речи, ни укора, алн није бпло ни снисходљивости. Што је главно — био је златан мост за повратак. Савивши писмо и угладивши га великим масивннм ножем од слонове кости, он га метну у куверт заједно с новцем, и са задовољством, које је увек изазивало у њему опхођење са својим лено уређеним писаћим прибором, зазвони. — Даћеш куриру, да сутра достави Ани Аркадпјевпој на летњиковац, — рече он и устаде. — Разумем, ваше превасходство; зановедате ли да се чај у кабннет донесе. Алексије Александрович наредп да се чај донесе у кабинет и, играјући се масивним ножем, пође ка наслоњачи, код које је била спремљена лампа п почета француска књига о евгибичким натписима. Изнад наслоњаче впсио је у златном раму овални портрет Анин, дивна израда зпамепитог уметника. Алексије Александрович погледа на њ. Непроницљиве очп подругљиво и безобразно гледале су у њега, као год и оног последњег вечера њнховог објашњења. Безобразно до несносности и чисто изазивајући дејствовао је на Алексија Александровича изглед одлично израђене црне чипке на глави, црне косе и беле дивне руке са прстењем на безименом прсту. Погледавши на портрет, Алекспје Александровпч уздрхта тако, да му уснице заиграше и саме издадоше звук „брр“. Он окрете главу, журно седе у наслоњачу и отвори књигу. Пробао је да чита, али никако ннје могао да успостави у себи онај врло живи пређашњи пнтерес према евгибичким натписима. Он је гледао у књигу и мислио о са свим другом. Он није мислио о жени већ о једној новој компликацији у његовој државничкој делатности, која се појавила у последње време и која је сад представљала главни интерес његове службе. Он је осећао, да је сада дубље него икада улазио у ту компликацију и да се у глави његовој рађала — могао је то без преваре рећи — капитална мисао, која ће морати размрсити целу ту ствар, уздићи га у службеној каријери, сломнти његове противнике и према томе донети огромну корист држави. Чим је камердинер, спремивши чај, изашао из собе, Алексије Александрович устаде