Дело

358 Д Е Л 0 Предмет о устројству иностранаца био је случајно покренут у комисији од 2 јуна и Алексије Александрович енергично га је подржавао као посао који не трпи одлагања, услед жалосног ноложаја иностранаца. У комитету је тај предмет послужио као иовод препирке неко лпких министарстава. Министарство, које је било непријатељски расположено према Алексију Александровичу, доказивало је да је положај иностранаца био изврстан и да намеравано преустројство може нашкодити њиховом напретку, а ако и има чега рђавога, то долази само услед неиспуњавања законскнх прописа од стране мпнистарства Алексија Александровича. Сад је Алексије Александрович намеран био да тражи: прво, да се састави нова комисија, којој би се поверило да на лицу места испнта стање иностранаца; друго, ако се покаже да је положај иностранаца заиста такав, какав изгледа по званичним датима, Koia се имају у рукама комитета, онда да се одреди још једна нова стручна комисија, која he испитати узроке тога неутешног положаја иностранаца са гледишта: а) политичког, б) административног, в) економског, г) етнографског, д) материјалног и е) религијозног; треће, да се траже од непријатељски расположеног министарства подаци о мерама, које је за последњих десет година то министарство предузимало ради отклањања онпх незавидних погодаба, под којима се сада налазе и живе иностранци, и најзад четврто, да се тражи од министарства објашњење, зашто је оно (као што се види из прибављених комитетом података под Бр. 17015 и Бр. 18308, од 5 децембра 1863 и 7 јуна 1864 године) дејствовало са свим противно смислу основног и органског закона, Књ.. . чл. 18. и примедба у члану 36. Боја живахности покри лице Алексија Александровича, кад је он брзо писао конспект тих мислн. Исписавши табак хартије, он устаде, зазвони и даде цедуљицу за свога деловођу, да му се доставе потребни подаци. Уставши и прошавши се по соби, он опет ногледа на портрет, натмури се и презриво се осмехну. Почитавши још књигу о евгибичким натписима и обновивши своје интересовање за њих, Алексије Александрович оде у 11 часова да спава и кад се, лежећи у постељи, сети догађаја са женом, он му већ није изгледао више онако мрачан. XV Ма да је Ана упорно и раздражљиво противоречила Вронскоме, кад јој је овај говорио да је њен положај немогућан.