Дело

АНА КАРЕЊИНА 363Довде је она писала брзо и природно, али апел на његову великодушност. коју она није прпзнавала у њему, и неопходност да се писмо заврши нечим дирљивим зауставише је. „Говорити о својој кривнцп и своме кајању ја ue могу, јер... Она опет застаде, не налазећи везе у својим мислима. „Не“, рече она у себи, „не треба ништа“ и, поцепавши гшсмо, преписа га, изоставивши речи о великодушностп, и запечати. Друго писмо требало је написати Вронскоме. „Ја сам казала мужу“, почела је она и дуго је седела, не будући у стању да пише даље. То је било тако грубо, тако мало женски. „II затим, шта могу ја да му пишем?“ рече она у себи. Опет руменпло стида покрп јој лице, паде јој на памет његова мирноћа, и осећај једа према њему принуди је те исцепа на ситне комадиће листић са написаном фразом. „Не треба ништа“, рече она у себи, и, склопнвшп buvard, оде горе, објави гувернанти п послузи да данас путује у Москву и одмах поче да пакује ствари. XVI. По свима собама летњпковца пшлн су вратари, баштовани и лакеји, изпосећи ствари. Ормани п фијоке биле су отворене; два нута су већ трчали у дућан по ужета; на поду лежале су разбацане новине. Два сандука, завежљаји и увезани нледови били су однесенн доле у предсобље. Каруце п још два најмљена кочијаша стајали су пред кућнпм улазом. Ана, која већ беиш заборавила, благодарећи послу, своје унутарње узбуђење, паковала је, стојећи нред столом у свом кабинету, своју путничку торбу, кад јој Анушка обрати нажњу на луну кола која се зауставише пред кућом. Ана погледа кроз прозор и спази кгурира Алексија Александровича, који је звонио код спољних врата. — Пди впди, шта је то, — рече она, и са мирном готовошћу на све, склонивши руке на коленима, седе у наслоњачу. Лакеј донесе дебео пакет, адресован руком Алексија Александровича. — Куриру је наређено да однесе одговор, — рече он. — Добро, — рече она и чим он изађе, дрхтавим нрстима отвори иисмо. Свеска обавијених бандеролом непревијенпх банака испаде из њега. Она одвоји писмо и поче га читати с краја. „Ја сам учпнио све што је потребно за ваш прелазак, ја приписујем особити значај извршењу ове молбе", прочита