Дело

370 Д Е Л 0 носи према кнезу Калужскоме, тако звапоме Мишкн? Ја сам их мало внђала. Шта је оно? Бетси се осмехну очима и пажљиво погледа у Ану. -- Нов манир, — рече она. Све су оне изабрале тај мапир. Не обзиру се на мишљење света. Алн има и других манира, којима се игнорише мпшљење света. — Да, али какви су њенп односи према Калужскоме? Бетси се пзненада весело и неуздржљиво насмеја, што је са њом ретко бивало. — Па ви заузпмате област, која припада кпегињи Мјагксј. То је скроз детињско питање, — и Бетси очевидно хтеде, али се не могаше уздржати, н прште у заразан смех, којим се смеју људи што се ретко смеју. — Треба њих да питате, — проговори она кроз сузе смеха. — Не, вн се смејете, — рече Ана, такође нехотице заразивши се смехом, — али ја никад нисам могла да појмим. Не разумем ту улогу мужа. — Муж? Муж Лизе Меркалове носи за њом илед и увек стоји на услузи. А шта је тамо даље у самој ствари, то нико неће да зна. Знате, у отменом друштву не говори се и не мисли се чак о извесним подробностима тоалете. Тако и ово. — Хоћете ли бити на свечаности Роландаки-а? — упита Ана, да би ироменила разговор. — Не мислим, — одговори Бетси и, не гледајући у своју прјатељицу, обазрпво ноче сипати мирисави чај у мале прозрачне шоље. Прнмакнувшп шољу Ани, она узе цигару и, уметнувшп је у сребрну ручку, запали је. — Бто видите, ја сам у срећном положају, — поче она без смеха, узевши у руку шољу. — Ја разумем н вас, разумем и Лизу. Лиза је једна од оних напвних природа, које као и деца не разумеју, шта је добро а шта рђаво. Бар није разумевала онда, кад је била врло млада. А сад она зна, да јој то неразумевање леио стоји. Сад она, може бити, нарочито не разуме, — говорила је Бетси с финим осмејком. — Али ипак то јој лепо стоји. Знате, на једну исту ствар може се гледати трагично и направитп од ње права патња, а може се гледати просто и чак весело. Може бити, да сте ви расположени да гледате на ствари сувише трагично. — Како бих желела да нознајем друге тако, као што себе