Дело

АНА КАРЕЊПНА 371 познајем, — рече Ана озбпљно и зампшљено. — Да лн сам ја гора од других, или боља? Ја мислим, да сам гора. — Ви сте ужасно дете, ужасно дете! — поновп Бетси. Али ево п њих. XVIII Зачуше се корацп и мушки глас, затим женски глас и смех, и одмах затнм уђоше очекивани гостп: Сафо Штолц и сав светао од изобилног здравља младпћ, тако званп Васка. Видело се, да му је добро прпјала крвава говеђина, trnffe1 и бургонско вино. Васка се поклони дамама и погледа у њнх, али само за један секунд. Он је ушао у салу за госпођом Сафо и кроз салу је прошао за њом као да је био прнвезан за њу, и није спуштао с ње своје сјајне очи као да је хтео да је поједе. Сафо Штолц билаје плавојка са црним очима. Oua уђе кратким, хптрпм корачићима, на високим потпетицама нлитких ципела и снажно, мушки стисну дамама руке. Ана није ни једанпут сретала ову нову знаменитост и била је норажена: и њеном лепотом, п крајношћу до које је била доведена њена тоалета, и смелошћу њених манира. На глави јој, од своје и туђе нежно злаћане косе беше направљен такав ешафодаж од фризуре, да јој је глава била равна по величини стасито испупченој и сиреда врло отвореној бисти. Наглост кретања унапред била је таква, да су се при сваком покрету оцртавали испод хаљине облпци колена и горњпх делова ногу, и нехотице наметало се иитање: где се иозади, у овој намештеној и заниханој планини од тела, збпља свршава њено право, мало и витко, тако откривено озго и тако скрпвено оздо и позади, тело. Бетси похита да је упозна с Аном. — Замислпте, ми умало што нисмо прегазпли два војника, — поче она одмах причати, намигујући, осмејкујући се и одбацујући назад свој шлеп, који беше сувише нребацила ua једну страну. — Возила сам се с Васком... Ах, да, ви нпсте познати. — Она представи младог госнодина и, поцрвенившн, звучно се насмеја својој иогрешци, то јест, томе што је као непозната назвала га Васком. Васка се још једном поклони Ани, али јој ништа не рече. Он се окрете госиођи Сафо: — Изгубили сте 1 Врста печурака. 24*