Дело

372 Д Е Л 0 опкладу. Дошли смо ире. Изволите илатити, — говорио је он, осмејкујући се. Сафо се још веселије насмеја. — Али не сад, — рече она. — Све једно, ја ћу добити после. — Лепо, лепо. Ах, да! — окрете се она одједном домаћици. — Ала је то лепо, ја са свим и заборавила... Довела сам вам госта. Ево га! Неочекивани млади гост, кога је Сафо довела и на кога је заборавила, био је међутим тако знатан гост да су, без обзира на његову младост, обе даме усгале, сретајући га. То је био нови обожавалац госпође Сафо. Он је сад, као и Васка, узастопце ишао за њом. Ускоро дође кнез Калужски и Лиза Меркалова са Стремовом. Лиза Меркалова била је мршава црнојка, са источним леним тнпом лпца и дивним, неисказаним, као што сви говораху, очима. Карактер њене затворене тоалете (Aua је одмах то запазила и оценила) потпуно је одговарао њеној лепоти. У колико је Сафо била чврста и затегнута, у толико је Лиза била мека и млитава. Али Лиза је, поукусу Анином, била много примамљивија. Бетси је говорила за њу, да је она узела на себе тон несвесног детета, али кад ју је Ана видела, она је осетила да то није истина. Она је заиста била несвесна, покварена, али љупка и покорна женска. Истпна је, да је тон њезин био онакав исти, као и тон госпође Сафо; тако исто, као и за госпођом Сафо, за њом су ишла као пришивена и гутала је очима два обожаваоца, један млад а други стар; али у њој је било нешто, што је надмашавало све оно што ју је окружавало, — у њој је био блесак правог и чистог дијаманта међу стаклима. Тај блесак сијао је из њенпх дражесних, заиста неисказаних очију. Уморни II у исто време страсни поглед тих, окружених тамним кругом, очију норажавао је својом потпуном искреношћу. Погледавши у те очи, свакоме је изгледало да ју је сву познао и, иознавши је, није могао а да је не заволи. Спазивши Ану, цело њено лице одједном се озари радоспим осмејком. — Ах, како се радујем што вас видим! — рече она, прилазећи јој. — Јуче на тркама тек што сам хтела доћи до вас, а ви већ бесте отишли. Тако сам хтела баш јуче да вас видим. Јелте