Дело

374 Д fi Л 0 не треба мислити, да he вам бити досадно. То је исто као и оно, да се не треба бојати што нећеш заснати. ако се бојпш несапице. То вам је баш и хтела рећи Ана Аркадијевна. — Било би ми врло мило, да сам то казала, јер то је не само паметно него је и истина, — рече Ана, осмејкујући се. — Не, реците ми, зашто се не може заспати и не може учинптн да не буде досадно? — Да се заспи — треба радити, а да се може веселити — треба такође радити. — Зашто да радим, кад мој рад није нпкоме потребан? А радити парочито и претварати се — ја не умем и нећу. — Ви се баш не дате поправити, — рече Стремов, не гледајући у њу, и онет се обрати Ани. Сретајући ретко Ану, он јој није могао ништа друго казати, осим баналности: кад ће прећи у Петроград, како је воли грофица Лиднја Р1вановна; али то је говорио са таким изразом који је показивао да он од свег срца жели да јој буде пријатан, да јој укаже своје поштовање па чак и нешто више. Уђе Тушкевич и изјави, да цело друштво очекује играче крокета. — Не, молим вас, не идите, — молила је Лиза Меркалова, дознавши, да ће Ана да иде. Стремов јој се придружи. — Сувише је велики контраст, — рече он — ићи из оваког друштва старици 13реде. А затим, њој ћете послужити као прилика за оговарање, а овде ћете изазвати са свим друге, најлепше и најпротивније оговарању осећаје, — рече јој он. Ана'се за тренутак замисли у неодлучности. Ласкаве речп овог паметног човека, наивна детињска симпатија коју је изражавала према њој Лиза Меркалова и сав овај навикнути светски поредак — све ]е то било тако лако а очекивало ју је нешто тако тешко, да је она за тренутак била у неодлучности: да ли да остане и одложи још мало тежак тренутак објашњења? Али сетивши се, шта је очекује саму код куће, ако не прими никакву одлуку, сетивши се оног страшног, чак и у успомени, геста, кад се дохватила обема рукама за косу, она се опрости и оде С руског преводи М. СретеновиК. — НАСТАВПЋЕ СЕ —