Дело

ПЕСМА У ПРОЗИ О НЕВИНОСТИ Ја волим шуму. У вароши се рђаво живи: и сувише је упаљенпка у њој. Није ли боље допасти шака каквоме разбојнику него снова упаљене жепе? Погледајте ми само те мужеве: око им вели, да на земљи ништа боље не знају него лежати крај жене. Муња је*на дну душе њихове; авај, ако муљ овај још и духа има! Да сте бар као животиње савршенн! Али животињи припада невиност. Тражим ли да ваша чула умртвите? Ја вас само светујем на чистоту чулну. Светујем ли вама невиност? Код неких је она врлина, али код многих скоро порок. Истина, они се уздржавају; али чулност, та кучка провирује из свега што они раде. Чак п до висина њихове врлине, до самог леденог духа прати их ова звер својим немиром. Па још како уме да проси парче духа, кад јој се не да парче меса. Волите жалосне игре и све што срце цена? Али ја сам неповерљив према вашој кучки. Очп су ми ваше и сувише свирепе, и пожудно гледају за патницима. Да се није то само ваша похота преобукла, па назива сажаљењем ?