Дело

ПРВИ СНЕГ Тихо... лагано пахуље лете, лелајајућ’ се кроз васиону; Вихор их лаки на земљу носи где, када падну, лагано тону... Небо туморно; а кроз облаке сунчана светлост суморно сјаји; На земљи, доле, мир мртви влада; никога нигде! — Свесетотаји... Земља се тужно с црнином прашта, и жалосна је са себе свлачи, Па у дубину своју је спушта, и бело-сјајну тогу облачи... Све мирно... тихо. Природа спава. Тишина нема; мир свуда влада. •. Чује се само како лагано, жубором неким, ледни снег пада Сутон чаробни земљу покрива, а кроза њ вихор лагано пири..., Сва васиона суморна снева, и тајним неким мирисом мири... Тихо... лагано пахуље лете лелујајућ’ се кроз васиону; Вихор их лаки на земљу носи где, када падну, лагано тону... Пирот 1908. Ранко А. Младенови!;.