Дело

Београд КАЖИТЕ М И! Прве праме хладна снега С мртве гране вихор стреса, Бесна бура носи с брега Свело лишће врх небеса. Небом, земљом, свуд страхота, Ветар звижди, бура руши Задње искре од живота! 0, каж’те ми, горе моје, Зашто грми у сред зиме: Да л’ јуначка крвца шара Поља снегом покривена, Или земља из недара, Пупа бола с туђег беса, Мртве кости иокољења Оживљује и истреса. Кажите ми, поља моја, Да ли мисле костн мртве Да су залуд за нас биле Њихне борбе, њихне жртве? Кажите им: „Деца њихна Истом вером данас дишу, Њеном спагом старе ране Новом крвљу данас бришу“. II * * УII још нешто, земљо моја, Земљо крви, земљо зноја, Да ли свиће зора нова, Грме л’ звуци од слободе У тој хуци од громова? Јела.