Дело

ДИВНА фРАНЦУСКА 363 Гледао сам на њу и ћутао с муком уздржавајући у грлу тужни узвик при ногледу ua ту жалосну агоии.ју духа. Мислио сам; — Та зар је то Француска? Она је јунакиња светска, коју је моја уобразиља увек сликала одевену у пламен светлих мисли, велпкпх речн о једнакостп, братсву, о слободи? — Ви сте туробни сабеседник! — рече ми она и уморно се осмехну. — Госпођо? — одговорих ја — Сваки честпти Рус осећа се сада невесео у гостима у Француској. — А зашто, упита она осмехујућн се иивештачено и подигнув зачућено трепавице. — У мом Паризу сви се веселе... сви и свуда!... — Да, видео сам то мало час на улицп... Тако се веселе и код нас у Русији. Крвава игра војника с пародом омиљен је спорт цара руског — вашег пријатеља... — Ви сте мрачан човек! — прихвати она са гримасом — Кад народи захтевају све што има цар, тада цар није дужан да им да ни оно што може... Тако су од вајкада мислили цареви, па што би данас другојаче мислили? Треба се простије односити ирема животу. Ви још нпсте старац — нашто онда то нерасположење? Док је човек способан да љуби, жпвот је диван. Наравно Нпкола II, он... како да речем? Он се много подаје утецају рђавих људи, али — збпља — он је добар човек... Ето дао вам је слободу?.. — Ми смо му је узели по цену хпљаде живота... II чак, пошто му је она отргнута из руку, он као отплату за њу захтева још и крви. Хтео бих, да му вратимо ову милостпњу, коју нам је нод иретњом уделпо... II ето ви му сад дали новац, да би је могао отети. . — Ах, не! рече она. — Ou вам је неће отетн, верујте мн!.. Ou је каваљер и уме да одржи реч. Знам ја то добро... — Појимате ли да сте дали новац за убпства? — упитах ја. Она помаче главу у сенку, тако да јој нисам видео лпца. За тим мирно рече; — Нисам му могла пе дати. Ou, је једини, који мн може иомоћн, ако би се оннм устпма ирохтело, да ми одгрнзу главу. Осмехујући се она показа на таванпцу, где су се декоративно блисталп немчевн зуби.