Дело

АНА КАРЕЊИНА 101 — Нисам имао кад, веома сам заузет, — одговори суво Алексије Александрорич. — Хајд’мо до жене, она јако жели да те види. Алексије Алексаидрович разви плед, под којима су биле његове зимогрожљиве ноге, и изишавши из кола, нређе по снегу до Дарије Александровне. — Шта је то, Алексије Александровичу, зашто нас тако обилазите? — рече Доли^смешећи се. — Био сам врло заузет. Мило ми је што вас видим, рече он тоном, који је јасно говорио да га је ово огорчило. Како вп са здрављем? — Шта ради моја мила Ана? Алексије Александрович промрмља нешто и хтеде да иде. Али га Степан Аркадијевич заустави. — Знаш, шта ћемо сутра да урадимо! Доли, зовп га на ручак! Позваћемо Кознишева и Песцова, да га почастимо московском интелигенцијом. — Дакле, молим вас, дођите! — рече Доли — чекаћемо вас у пет, шест часова, ако хоћете. Како моја мила Ана? Одавно се... — Здрава је, — мрштећи се промрмља Алекснје Александрович. — Мило ми је! — и он се упутн својпм коли.ма. — Хоћете ли доћи? — повика Доли. Алексије Александрович проговорп нешто што Долп није могла разабрати у галами и хуци од кола. — Ја ћу сутра свратптп! — довикпу му Степаи Аркадијевич. Алексије Александрович седе у кола и завали се у њнма тако/да никог не видн и да ни од кога не буде виђеп. I— Особењак! — рече Степан Аркадијевич жеон п, погледавши у часовник, направн пред лицем покрет руком, који означава милошту према женн н деци, н момачкн нође по тротоару. — Стиво! Стиво! — новнка Доли, поцрвепевиш. Он се окрете. — Мени треба да купнм капуте Гриши н Тањн. Јај мн новаца! — Ништа, рецн да ћу ја датн! — н он се нзгуби, весело климнувши главом познатом пролазнпку.