Дело

АНА КАРЕЊИНА 105 сећаш ли се, како си ме нападао што ја тражим у животу насладе ? Не буди, о моралисто, тако строг!... — Не, у животу је ипак лепо само оно... — Љовин се сплете. — Не знам ни ја. Знам само да ћемо номрети скоро. — Зашто скоро? — II, знаш, дражи је у животу мање, кад мислиш о смрти, али се осећаш некако спокојније. — Напротив, при свршетку је још веселије. — Е, мени је већ време, — рече Стеиан Аркадијевич. устајући по десети пут. — Та поседи још мало! — говорио је Љовпн задржавајући гј. — Кад ћемо се вндети? Ја сутра ндем. — Ала сам ја! Па jj^сам/за то)и дошао!.. Дођи данас пеизоставно код мене на ручак. Биће твој брат, мој зет, Карењин. — Зар је он овде? — рече Љовин п хтеде да упита за Китинку. Он је чуо да је била почетком зиме у Петрограду, код своје сестре, жене дипломате, п пнје знао, да ли се вратила или не, али се предомпсли и није расиитпвао. „Бнла, не бпла — све једно“. — Дакле, доћи ћеш ? — Па разуме се. — Дакле, у нет часова и у реденготу. И Степан Аркадијевпч устаде п пође доле новоме начелнику. Инстинкт није преварио Степана Аркадијевича. Н<>ви, страшни начелник показао се као човек веома дружеван, и Степан Аркадијевич доручкова с њим и толнко се задржа да јетекоко четирн сата уснео да носетп Алексија Александровича VIIIVIII Алексије Александрович, вратнвшн се с л/тургије, провео je цело ире иодпе код куће. Тога јутра чекала су га два посла. Прво, требало је иримитн и упутитн депутацнју пнородаца, која је ишла у Петроград п која се сад иалазнла у Москвн; друго, требало је напнсатп писмо адвокату. Депутација, ма да н изазвана нннцпјатнвом Алекснја Алексаидровича, скончана је била са многпм незгодама н чак онасиостнма, те је Алекспју Алексапдровнчу бнло врло мнло што ју је затекао у Москви. Члановп ове депутацнје нису нмалн нн пајмањег појма о својој улозп п дужностп. Онн су билн иаивио уверенн