Дело

АНА КАРЕЊИНА 107 на оно море добродушности, које се изливало преко обала у души Степана Аркадијевича. Степан Аркадијевич широко отворн своје сјајне ведре очи-, — Зашто не можеш? Шта хоћеш да кажеш? — рече он у недоумицп на француском. — Не, то је већ обећано. II ми сви рачунамо на вас. — Ја хоћу да кажем да не могу бити код вас зато што они рођачки односи, којн су билн међу нама, морају престати. — Како? То јесг како? Зашто? — с осмејком проговори Степан Аркадпјевич. — Зато што отпочињем парницу развода брака са ваишм сестром, мојом женом. Ја сам морао... Алн Алексије Александровпч још нпје завршио свој говор, кад Степан Аркадпјевич учини нешто што он^сасвпм нпје очекивао. Стенан Аркадијевпч гласно уздахну п седе у наслоњачу. — Алексије Александровичу, шта ти говориш! — узвпкну Облонски и страдање му се изрази на лпцу. — То је тако. — Извини ме, алија не могу и не могу у то да верујем... Алексије Александровпч седе, осећајућн да његове речи нису имале оно дејство, које је он очекивао, ј да he морати да се објашњава и да ће, ма каква била његова објашњења. односи његови према шураку остати псти. — Да, ја сам стављен у тешку неопходност да тражим развод брака. — рече он. — Ја ти само једно могу рећи, Алекспје Александровнчу. Ја те познајем као одличног, правичног човека, познајем Ану — извини ме, ја ue могу да мењам своје мпшљење о њој као красну, одличну женску н зато, извини ме, ја не могу да верујем у то. Ту је неки неспоразум — рече ou. — Да, кад би то био само неспоразум... — Допусти, ја појимам, — нрекиде га Стенан Уркадпјевич. — Но, разуме се... једно: не треба се журпти. Ие треба, не треба хитати! — Ја нисам хтео, — рече хладно Алекснје А њксандро* вич, — али у таквпм стварпма не може се нико иптатп за савег. Ја сам се тврдо решно. — То је ужасно! — рече Стенан Аркадијевнч, тешко уз* дахнувшп/ — Ја бпх само једио рекао, Алекенје Александрчвичу. Нреклињем те, учини ово! — рвче он. - С гвар још није