Дело

108 Д Е Л 0 I u Ј Vs отпочета, како ја схватам. Пре него што отпочнеш парницу, састани се са мојом женом, поговори с њом! Она воли Ану као сестру, воли тебе, ^ она је необична женска. Тако ти Бога^ ноговорн с њом! Учини ми то, преклињем те! Алексије Александрович замисли се, а Степан Аркадијевич са саучешћем гледаше у њега, не прекидајући његово ћутање. — Хоћеш ли отићи до ње? — Па не знам. Ја стога нисам ни био код вас. Ја мислим да се наши односи морају изменити. — Зашто? Ја то не увиђам. Допусти ми да мислим, да поред наших рођачкпх односа, ти имаш према мени, бар делимично, оних пријатељских осећаја, које сам ја увек гајио према теби... И истинско поштовање, — рече Степан Аркадијевич, стискајући му руку. — Кад би чак твоје најгоре претпоставке биле и оправдане, ја се нећу никада решити да судим једну или другу страну и не видим узрок/__који би изазвао иромену у нашим односима. Али сад, учини то, дођи до моје жене. — Ми различно гледамо на ту ствар, — рече хладно Алексије Алексаедрович. — У осталомГнећемо говорити о томе. — Не, зашто да не дођеш? Бар данас да ручамо. Жена те очекује. Молим теј дођи. И што је главно, разговори се с њом. Она је необична женска. Тако ти Бога, клечећи те молим! — Ако ви баш тако хоћете то, ја ћу доћи, — уздахнувши рече Алексије Александрович. И желећи да промени разговор, оп упита о ономе што је обојицу интересовало — о новом^ начелеику Степана Аркадијевича, још младочовеку, који је одједном добио тако висок положај. Алекснје Александрович није ни раније волео грофа Аничкина и увек се разилазио са њим у мишљењима, али сад се није могао уздржати одјза сваког чиповника нојмљиве/мржње човека/^Тсоји је претрпео пораз у служби, према човеку/ који је добио унапређење. — А јеси ли га видео? — рече Алексије Александрович са отровним осмејком. — Ја како, јуче је био код нас у канцеларији. Он, чини ми се, одјЖчно позпаје ствар и врло је вредан. — Да, али на шта је управљева његова делатност? рече Алексије Александрович. — Да ли на то да ствара посао,