Дело

АНА КАРЕЊИНА 109 или да прерађује оно што је урађено? Hecpeha је наше државе — хартијска администрација, чији је оп достојап представннк. — Збиља, ја не зпам шта се у њему може осужпвати. Правац његов ја не иознајем, али знам само да је красан човек, — одговори Степан Аркадијевич. — Сад сам баш био код њега — диван човек! Доручковали смо заједно и ја сам га научио да прави оно пиће, знаш, вино са поморанџама. То веома расхлађује. И чудновато, да он то није знао. Јако му се допало. Не, збиља — он је диван човек, Степан Аркадијевич погледа у часовник. — Ах, Боже мој, већ прошло четири, а ја још морам до Долговушина! Дакле, молим те, дођи да ручамо. Не можеш замислити, како ћеш огорчити и мене и жену, ако пе дођеш. Алексије Александрович испрати шурака са свим друкчије него што га је срео. — Ја сам обећао и доћи ћу, — одговори он сетно. — Веруј^да ја то ценим, а надам се да се нећеш покајати, — смешкајући се, одговори/Степан Аркадијевич. И облачећи у ходу капут, он'закачи руком лакеја по глави. насмеја се и изиђе. — У пет часова/и у реденготу, молим! — викну ou још једанпут, враћајући се 4 вратима. С2* С руског преводи М. Сретеновик. — НАСТАВИЋЕ СЕ // к. јЛ{ л, // V;( v

«+

v