Дело

ОПАДАЊЕ И ПОДИЗАЊЕ ЉУДСКЕ РАСЕ Проф. др. Авг. Шорел I. Шта је раса? Реч раса има више зпачења. У зоологији и ботаннци, а нарочито у антропологији, означени су том речју врло јасни варијетети, одлике, које дају још међусобно мелезе али су на путу да постану поступно феле; тако крајње људске расе, као Аријевцп, Негри, Монголи, Малајци. То се дапас назива суврстом, субспецијом. Стари појам врсте, специје, феле, тако је утврђен, што разне животињске и биљне врсте не дају међу собом мелезе. У најсроднпјих врста, истина, они се још могу наћи, али су неплодни. Данас зпамо да то долази од отровног делања крви, т. ј. ћелица једне врсте на ткнва друге врсте, кад је разлика између њнх сувише велика. Разлика разнпх фела није подједнака, пошто се једне јављају у блиском сродству, као н. пр. мачка и тигар; друге у даљем сродству, као п. пр. мачка и ласта; треће у још даљем, као н. нр. мачка и црв; а четврте су посве удаљене, као н. пр. мачка и јела. Кад се тачпије загледа, онда се може у прпродн несумњиво запазити поступпо родбипско везивање ближих н даљнх бића. Томе дају израза зоологија н ботаника у хијерархиском, природпом груписању врста у родове, н. пр. род мачака са врстама: домаћа мачка. тпгар лав, пантер и т. д.; род паса са врстама: домаћи пас, лисица, курјак и т. д.; родова у фамилије, п. пр. фамилија куна; фамилија у редове, н. пр. ред месоједа, глодара и т. д. Редови се збирају у класе или разреде, н. ир. класа сисара, птица, риба и т. д.; класе у ко ла, н. пр. коло кнчмењака, мекушаца, зглавкара, црва и т. д.; кола