Дело

112 Д Е Л 0 облнке, који подсећају на простије животињске врсте, од којих воде своје порекло. Тако иостаје из онлођеног лептирова јајета пајнре гусеннца (црв), која нредставља ембрио лептира, а при том врло личи на нпже црве. (Зво је назвао Хекл биогепетичким основним законом, узимајући да филогенија (исторнја развитка стабла илн кола) чини механички новод онтогенијп, т. ј. историјн развпћа јединке, од коњугације па до одраслога стања. Даље ћемо приметпти, кад се оплоде узајамно два врло крајна варијетета или шта више суврсте, производи he представљати мешовите облике, који се обилато разликују једни од других. Тако н. пр. деца једнога Германца са Негарком — Мулати. Ови су час бели са спљоштеним носем и коврчастом косом, час црнн са глатком косом и кукастим носем час риђи, мрки, сиви, у свима прелазнма и комбинацијама боја и облика. Обрнуто видимо, како се производи домологе групе јединака, које се увек међусобно узимају, врло мало разликују. Треба имати у виду, да сићушпа мушка клицина ћелица, у средњу руку, даје детету исто толико очевих особина, колико даје већа, женска јајна ћелица матерпних особина, како зачетак борави у сисара, а специјално код човека, више месеца у материној утроби, и тамо се само од мајке хранн. Из тога следује: да наследпе енергнје, односно особине, пемају никакве везе са исхраном. Ми их добнјамо искључиво од оба једра heлица-клица, из којих сваки човек води своје порекло. То се тиче не само телесних облика, боје косе, већ исто тако и духовних — можданих особина. До сада нам је фела изгледала стална, а само варијетети непостојани. Релативно и важи ово. Укрштањем варијетета, као и обратпо тим, што се за опхођење увек изаберу јединке са врло истакнутим извесним телеспим или душевпим особинама, могу се произвести мешовити облици, или обратпо, нови крајни варијетети. Овим путем —вештачким одабирањем — производе вртари и одгајнвачи животиња све могуће нове облике, т. зв. животиње од расе, биљне варпјетете. Али се ови не држе у слободи, јер пнсу прилагођени природним потребама дотичне врсте, већ нашим, људским прохтевима. Ну Дарвин је доказао, да љута борба за опстанак што је воде међусобно сва жива бића, једући и угушујући се узајамно, има за последицу изумирање слабих или лоше прилагођеннх бића, дакле