Дело

ОИАДАЊЕ II Г10ДИЗАЊЕ ЉУДСКЕ РАСЕ 115 умних иоремећаја, живчаних болести, епилепсије. Оа разлику од наслеђа, Форел је назвао ово кварење или тровање клицино бластофоријом. Ну не сме се изгубити из вида, да бластофорно изметнуте клицине ћелице иреносе своју кварност, u. ::р. склоност ка епилепсији, на своје нроизводе деобе, дак ie п на клицама жљезде оних јединака, које из њих постају, а даље и на њихове иотомке. Наравно да су наследне енергије распне очито јаче, тако да могу у току неколиких покољења да попрши* иород, само кад престапе тровање јединака. Али је зло и оваки велико. Докле је беснела љута борба за опстапак, као што беше случај код прачовека и дивљих животиња, онда су све изметнуте јединке пропадале, и раса се стално оплемењпвала одабнрањем. Али се стање мораде преиначпти, чим је култура с једне стране изменнла ногодбе у борби за опстапак, а с друге стране, кад су помоћу лекарске науке, хигијене и човечних осећања све дегенерисане особе и богаљи сачуванп у животу, брижљиво однеговани и уздигнути као размпожиоци људске феле. III. Шта је култура у односу према раси ? Овде морамо покушати да дамо себп рачуна о утицајима људске културе на нашу расу Да је у нрастарпх људи бесне > дивљачки рат за опстанак између племена, као п између људи и животиња, то је ван сваке сумње. 0 томе сведоче убнлачк«* оружје и многе људске костп што су њима новређепе, које се могу посматрати у археолошкнм музејима. Култура се заче. ;а у људи, који су природним одабирањем добилп већп мезак. Она се развијала тако, што су људи свој првобнтнн говор *д знакова и гласова све више иреносили у записнн, слнковни «•зик, и сем тога, што су сваковрснпм оруђем и уметннчкпм предметима све више обележавалп своје мпсли у грајк «м облику. Тако су могли потомци да се корнсте мислп.ма н нскуством својих предака, ношто се чпсто усмено нредаше, ка«> :ите је познато, врло брзо извптопери пли загубп. lla тај начпн постадоше енцнклопедпј е, т. ј. збирке човечјпх мпслн н знан.а. Ову енцпклонедпју сачињаваху културно благо, које се дух нпм радом сваке генерације богаћаше. Алн старе ку.дтурс еху локалне и окружене варварпма, којн је с времена на i реме уништише. Сем тога беше њен напредак врло спор, јер и сач . . налазак писма и паннра не допушта тако ласно забележаван.е